Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

38

Цвијићевих „ученика, међу живим српским научним радницима, долазе: етнолог Јован Ердељановић, климатолог и хидрограф Павле Вујевић, геоботаничар Недељко Н. Кошанин, географи и морфолози Боривоје Ж. Милојевић и Петар С. Јовановић, и етнограф Боривоје М. Дробњаковић и други, тако исто значајни научни радници на испитивању Балканског Полуострва и јужнословенског народа. – (=

Највећи орагнизаторски рад Швијићев чини испитивање насеља, порекла и психичких особина српског, а затим целог јужнословенског народа, Тај је рад уједно дивно сведочанство не само за њега, него и за већи број српских интелигената. Јер је за ту несебичну сарадњу на пољу пуноме посла задобио знатан број свештеника, учитеља, студената и других школованих људи, који су писали своје монографије не директно за штампу, већ да би евентуално послужили само као помоћно оруђе за монографије стручних радника.

Досад је и сувише мало истакнуто какве заслуге има Цвијић за обнављање београдског университета после опустошења и рушења које је претрпио у Светскоме Рату.

Цвијић стоји у вези са чешком географијом од 1902 године, када је први пут посетио Праг као назначени кандидат за редовног професора географије после Јана Палацог. Од тога доба почиње интимнији додир између њега и његове школе и чешке млађе генерације географа. Г. Цвијић нам је био увек сјајан пример: увек пријатељски наклоњен, и спреман да нас посаветује. Из његовог многоструког рада и светског успеха црпели смо и ми снаге и подстрека. Радо нам је пружао прилику, да учествујемо на његовим научним путовањима. Старао се о свима чешким научним радницима који се баве питањима Јужних Словена и Балканског Полуострва. Његово учествовање у нашем научном животу нарочито је интезивно од 1912. При својим путовањима ради лечења у Карлове Вари Цвијић се скоро редовно

Уа ин ни