Jugoslovenski Rotar

шири људско саосећање, да повећа узајамну корисност — да људе учини разумним, осећајним и на служење спремним. Али им истовремено оставља слободу, да они сами, сваки за себе, изаберу начин на који ће те особине оживотворити. Ротарство не тежи ла се претвори у покрете маса.

Мислим да то треба стално имати у виду, кад год се испитује однос Рстарства према држави. Ротарство у својој целокупности, као организација, не иде за тим, да се меша ни у форму владавине, ни у по– литичке системе или филозофске школе. О томе у свакој појединој земљи има народ сам да одлучи, а ротари као грађани те земље суделују у тој дужности и уживају ту привилегију. За ротаре као појединце то су питања од виталне важности, а Ротарство жели да од свог улана створи баш таквог грађанина. Оно му не каже шта је његова дужност у било каквим конкретним приликама. Ротар мора само дау националним џи Интернацисналним питањима гримени рстарска начела исто тако, као што их примењује у свом клубу, у своме звању и у својој ужој заједници. Ротарство није никакав форум пред којим се ре– павају питања светске важности, али оно је место, где ми спремамо и храбримс људе да прихвате све дужности које им живот намеће.

То је био и метод једног Беликог Учитеља, када су га питали: ка– кве су човекове дужности према Цару Његсв је савет био, да се према постојећој влади има испунити оно, што дужност налаже, а та се дужност лако испуњава, ако се осећа она висока обавеза.

Један разуман, здрав патриотизам не прстивуречи ротарскил принципима. Напротив, такав патротизам је основ шестог ротарског циља — међународне добре воље. Ротарство не жели да у својим редевима има такве људе, који нису добри Немци, добри Енглези, или добри Американци. Оно не запоставља пгтротизам. Пре би се могло рећи да настоји, да га развије.

У практичној примени наших принципа, ми смо се навикли да пријатељство не експлсатишемо у егоистичне сврхе, већ да га искористимо за спште добро. Кад год се пскушало са таквом здравом праксом, увек се као последица тога псказалс побољшање личних односа и подизање општег нивоа у животу заједнице. Ја сам уверен, да ће се та иста пракса моћи с исто Тако добрим резултатом применити џи у односима између народа — не преко службених и формалних веза, већ у оној интимној атмосфери личног и пријатељског контакта.

За сада у свакој појединој земљи ротарска активност скупља људе у међусобном пријатељству, поверењу и сарадњи. Ми се тако учимо да заједнички деламо у несебичном служењу другима. И у том заједничком настојању ми налазимо једно ново, успешно средство да афронтирамо све оне унутрашње наше проблеме који траже решење, те да и сами томе решењу нешто дспринесемо. Код решавања THX проблема људи на одговорним местима обраћају се са све више поверења ротарима својих земаља, знајући да се ротарски начин рада може са много наде у успехе применити и на шире дужности грађанина. Ротари поседују испробано искуство у свим односима људског друш“ тва, чија се вредност испољила у хиљадама ужих заједница у читавом свету. То искуство само чека прилику да се афирмише и на ширем пољу националних и светских односа.