Jugoslovenski Rotar

БН ОИ ОН и Ре 1 JO

Светском извођењу ротарских циљева прискочиле су и жене у помоћ, основавши у Чикагу женски ротарски покрет под именом Сор-оптимист, што ће рећи „најбоља сестра . Ова! је покрет пренесен 1924 у Енглеску и Француску, одакле се проширио и по осталој Европи.

Циљеви Сор-оптимисткиња су исти као и ротарски, и груписање чланова, по један од сваког занимања, проведено је стриктно кроз ову женску организацију. Тако су по овим женским клубовима заступљени лекарски и адвокатски позив, архитекте и инжењери, глумице и певачице, професорке и учитељке, кројачице, модискиње, трговкиње и власнице непокретног имања, или великих магазина, биро-а, ресторана, хотела и посластичарница.

Париски клуб броји 134 чланица, а поред француске престонице постоје клубови још и у Лиону, Греноблу, Марсељу, Тулону, Ници и Алжиру:

Редовну седницу париског ротари-клуба _посетиле су 14 фебруара о. г. три сороптимисткиње: госпођа Далбуз, претседница клуба, г-ђа Кремер-Бах, париски адвокат, главни секретар Савеза и гђа Барнаго-Приније. Прве две су одржале и говоре, из којих вадимо важнија места.

Госпођа Далбуз је рекла:

„Сор оптимист — клуб је у племенитој замисли, у идеализму и социјализму оно исто што и Ротарство. Ви сте били наши инициатори, и на истим темељима, здравим и чврстим, ми смо створили, угледајући се на вас, наш клуб. Ми смо, као и ви, скуп професионалаца, групишући, или бар тежећи да групишемо, све што је најбоље међу женама.

Удаљени од сваког верског и политичког питања, наш клуб развија солидарност код жена које раде, ствара приближавање и морално и материално потпомагање.

Подижем чашу у просперитет Ротарства, као нашег васпитача, и у његово проширење“.

Госпођа Кремер-Бах је рекла:

„Колико смо срећне, што смо се нашле међу вама, који сте инспирисали нашу акцију и који сте данас, можда и не знајући зато, наше вође и наши учитељи.

Сороптимист клуб и ротарски клуб имају тачно исте циљеве и исти идеал. Прво је очување исправности и професионалног достојанства. Други је циљ да се упознамо и разумемо јер ако останемо свака изолована у јако ограниченим границама нашег позива или за нимања, ми се излажемо опасности, да нам се видик замрачи. Ми хоћемо да проширимо наш видик, хоћемо да знамо, шта се дешава поред нас, шта осећају, шта трпе и како се боре жене које раде у другим занимањима и позивима. Трећи циљ је да се помогнемо у тешком часу који преброђавамо, јер жене које раде имају да поднесу понекипут још јаче борбе него људи. Неке су од њих саме и без иску“

E 13

Настађав на следећој страни