Jugoslovenski Rotar

gijskih sistema kaošto ı svakoga dubokoga svetovnoga nazora: Sučoveka ne smemo smatrati neprijateljem niti protivnikom, nego prijateljem. Samo misao prave ljubavi do bližnjega hoće da Rotary ističe. Iz toga sledi bistvena, još nepoznata činjenica, da se ne treba bojati da bi rotari nastupali protiv verozakona. Osobito stoji sasvim daleko od bilokake vrste boja ili samo od svetovnoga natecanja sa krscanskim konfesijama, dakle ni sa katolitkim svetovnim nazorom. Svim svojim uverenjem poštuje rotar čvrsto uredjen svetovni nazor svoga prijatelja ı njegovo duboko religijsko verovanje. Rotary klubovi nisu ni u kakvom svetovnom natecanju sa katoličkim akcijama i težnjama. Oni saglašaju sa katoličkim načinom života glede vršenja obaveza, kako ih nalaže jezgra sadrzine prayoga dobroga verovanja svakome pojedincu u njegovu zvaničnom ŽIVOtu.

Sasvim je krivo, ako se misli da rotari pripadaju tihim, tajnim savezima koji utiču na Javni život. Mussolini, koji je u svojoj zemlji sva tajna. društva таг јипо 1 sva internacijonalna društva raspustio i zabranio, pustio Je u miru Rotary klubove, koji uživaju u Italiji velik ugled. Rotary ne preuzimaju n!kakvih obećanja koji bi se morali držati tajnima. Oni su daleko od starijih težnja koje, posve površno ı samo izvana posmatrane, pokazuju možda neku gotovu sličnost, kao primerice slobodno zidarstvo. Rctary nemaju nikakva posla sa slobodnim zidarstvom, niti ne prikazuju kakvu novodobnu preobrazbu slobodnozidarskih loza. Rotari ostaju jasno i svesno odeljeni od sviju koraka i mera, kojima bi se htelo uspostaviti sasvim novi sistem mesto зада! njih utvrdjenih religijskih sistema. Rotari ne traže kakve nejasne nauke novoga ćudoredja namesto utvrdjenih religijskih ideala i priznanih ctičkih zahteva. Rotar se ne protivi religijskom mišljenju, nego mu je zadaća da dalje gradi na njegovoj osnovi.

Spoznaja da svi s nama trpe od nevolja života vodi do toga da se svatko na svom mestu zauzme kako bi ublažio spoznata trvenja. Krivo je dakle takodjer, ako se misli da su rotari navezani da idu preko apsolutne poslovne potpore, il: da bi činovnici, koji su u službenom odnosu zajedno, pospešivali uzajmice svoje lične interese.

Članovi Rotarya u Nemačkoj ne tikaju jedan drugoga kao takovi, niti se imenuju po krsnom imenu. Jedino se na klupskim skupštinama ne navadjaju titulature. Rotari se naime osećaju kao jednaki medju jednakima. Oni hoće da si grade mostove od zvanja do zvanja. Oni nastoje da visoko dižu stališku čast. U medjusobnom poučavanju i nagovaranju potpomažu se članovi trudeći se da prezru uske medje kojima su svagdašnjim radom ogradjeni. U tom hotenju rotari su realizovali zdravu misao, da je u isto vreme u svakom klubu jednoga kraja samo po Jedan član različnoga zvanja. Nitko ne sme da se sam prijavi. Hoće li klub da dobije novoga člana, onda je to stvar klupskih članova da ga sami izaberu, a novi se članovi obavežu, da će u medjusobnom sporazumu priznati vrednost svakomu korisnomu delovanju i da će se trsiti

15