Jugoslovenski Rotar

koga ti Je mnogo stalo i kada, svršavajući svoj elaborat, odlažeš pero. Nikada ne bi bio mogao unapred misliti da me čeka tako opsežan rad koji me je staJao svega svoga vremena, koje sam posvetio svojemu distriktu. Ali taj moj rad doneo mi je ujedno i velikog veselja i zadovoljstva, a osobito toliko novih spoznaja — upoznanja odličnih ljudi, njihovih misli ı njihova rada. Vrlo dragocen Je taj dobitak. Ne mogu a da ne izjavim da možemo biti ponosni na članstvo našega distrikta. Svi su njegovi članovi prožeti istinskim rotarskim duhom, svatko Je od njih odličan pretstavnik svojega zvanja, svatko je takodjer mislima, zborom i tvorom uzor muža. Naši su klubovi radili odlično, rad članstva bijaše odličan. Svima zajedno ı svakome pojedince izričem sve svoje priznanje i srda¢nu zahyalu.

Smatram svojom dužnošću da Vas upozorim, na oproštaju od Vas, ı na to da sam u našim klubovima naišao na istu manu koju pokazuju gotovo sva društva. Ima naime ı u našim klubovima ljadi koji rade kuluk, čija imena čitamo gotovo u svakom sedmičnom izveštaju. To su članovi koje vidimo na svim našim konferencama ı sastancima, ukratko braća, koja se ne plaše rada. Ali ima mnogo i takovih koji se drže koliko toliko pasivno stojeći po strani. Tome pojavu ima više uzroka. Netko neće da saradjuje, jer je prečedan te misli da mu rad nije dovoljno vredan, zato mu se tudji i onda kad se ga pozove na rad; drugi si utvara da mu zdravstveno stanje ne dozvoljava da bi više radio; treći opet misli da je uzornim vršenjem svojih zvaničnih dužnosti učinio sve ı da preko službenih časova nema više rada. Nitko od svih ovih nema pravo. Onima koji misle da nisu telesno ıli duševno sposobni za posao, stavljam pred oči da nisu prokušali svojih fizičkih ı duševnih sila. Čovek mnogo više smože ı svlada mnogo više telesnih ı duševnih napora, nego si to sam predočuje; one pako koji neće da znadu nego samo za službeni rad, potsećam na reči pesnika Gregorčiča:

„Ne le kar veleva mu stan, Kar more, to mož je storiti dolžan.“

Rotary potrebuje samo aktivnih saradnika. Od onih koji se samo dive radu drugih ili ga kritikuju nema naša zajednička velika stvar nikakve koristi. Smatram jednom od najvažnijih dužnosti klupskih funkcijonara, a osobito klupskih pretsednika da pozornim okom i bratskom ljubavi zavire celokupnome radu svoga članstva do dna i da kušaju prijateljskim kontaktom spoznati čime se članstvo bavi izvan svoga zvanja. Spoznaće da je u svakoga Još mnogo raspoloživih radnih sila, koje bi mogli da korisno upotrebe za služenje našoj zajedničkoj stvari na bilo koji način. Nema toga člana a da ne bi bio sposoban za bilo koji rotarski rad, koga nam ne nedostaje. Pretsednik neka dakle upozna temeljito sve svoje članove ı neka posebice pazi na one koji se drže pasivno. Treba im je ucepiti zanimanje za našu stvar, treba је пас 1 za nje prikladan rotarski rad. Budimo si svesni da samim klupskim sastan-

2