Jugoslovenski Rotar

zvijanju ljubavi i poštovanja prema starijim, o borbi protivu alkoholizma, koji tako moćno ruši sve što je zdravo, čestito i uzvišeno i t. d., stan

Predavanja ne bi trebala da traju dugo; četvrt sata, najviše pola sata. Ona treba da su spremljena od dobrih i poznatih vaspitača od dobrih roditelja, od ljudi, koji vole Omladinu i koji rade za njeno dobro. Stoga bi trebalo najpre angažovati profesore, učitelje i druge viđene radnike.

Da bi život ovoga mladoga sveta, daleko od grada, bio još lepši i zanimljiviji, prireduju se svake nedelje: posela, razne zabave, utakmice igranke i tome slično. Ove priredbe od neobične su koristi kako za samu Omladinu, koja je tamo, tako i za sve goste, koji budu posetili ovaj lepi i interesantan život u šumi i na zraku. Na tim priredbama omladina se najlepše provede, jer je program obično protkan šalom, smehom, igrom, glumom, recitacijom. A. provedu se i gosti — narod. U isto vreme oni vide red i rad u Taboru, vide disciplinu, poštovanje starijih, očinsko ponašanje voćstva, obuku u gazdovanju, školu u kuhinji i t. d.

Kada je poselo, tada je svečan dan u letovalištu. Kite se svi šatori zelenilom i cvećem, obraća se velika pažnja na pozornicu da je i ona u cveću, priređuje se obično kakva mala izložba; i t. d.

Za ovaj dan oblače se nova, čista i ispeglana odela koja su propisana. Voćstvo pregleda ceo Tabor, vrši smotru kuhinje, magacina i šatora i svakog pojedinca. A uveče, posle uspelih tačaka, kada su svi zadovoljni i nasmejani, i kada je zadovoljstvo došlo do velikog izražaja i vrhunca otpočinje kolo, igra se živo, neumorno do duboko u noć, a oko velike vatre tako isto priča se i šali do mile volje. Truba za spavanje prekine sve ovo, da bi se sutra nastavio koristan i veseo život.

Jedna od velikih tačaka u ovoj velikoj omladinskoj zajednici jesu i izleti. Njihova korist je svakome jasna, jer na izletima se više krećemo i više, zadovoljnije umaramo, no što je to u letovalištu. Na izletima prolazimo kroz velike šume, preko velikih brda, pokraj velikih i malih reka, jezera, slapova, te posmatrajući sve to uživamo u bogatstvu, lepoti i raskoši prirode. Na izletima se upoznajemo sa raznom florom i faunom: na izletima upoznajemo znamenita mesta naSih velikana, na izletima vidimo i upoznajemo naš narod, njegove običaje, njegov život u kući i na polju, čujemo njegove želje brige i nevolje, vidimo njegovo veselje a i žalost. |

Na izletima oprobamo svoju izdržljivost u pešačenju, svoju istrajnost u naporima i teškim momentima; na izletima najbolje vidimo i osetimo disciplinu članova, na njima ocenjujemo pronicljivost pojedinaca, njihovu okretnost, samopouzdanje, hrabrost, vernost, odanost, роžrtvovanje i mnoge druge vrline.

Sa izleta ponesemo najlepše utiske i uspomene, koje traju godinama, jer obično tada pribeležimo po kakvu narodnu priču, pesmu, izreku, poslovicu i t. d.

Na izletima obično je čovek najveseliji i najraspoloženiji. U Sumi i planini treba pevati, larmati i vikati do mile volje. Ali za sve ovo potrebni su dobri vođi. Potrebni su ljudi koji će razumeti i voleti Omladinu. Potrebni su ljudi, koji se međusobno dobro poznaju, koji su davnjašnji

60