Jugoslovenski Rotar

Pastguverner, Dr. Viljem Krejči, zahvaljuje bratu Eugenu Srepelu, kao i napose bratu Gjuri Stipetiću na odlično obrađenom predavanju, te daje raječ bratu Gaji Gračaninu (R. C. Novi Sad), koji je pročitao predavanje brata Dr. Aleksije Jelačića (R. C. Skoplje), koji nažalost nije mogao lično da prisustvuje današnjoj skupštini, o temi:

ROTARSTVO I SLOVENSTVO

Uvazena gospodo i draga braćo!

Tema, koju mi je predložio da obradim u najopštijim potezima naš dragi brat guverner, veoma je zanimljiva, značajna i zamašna. Ona bi iziskivala jednu dublju i detaljniju obradu nego što se može dati u jednom kratkom svečanom govoru. Ali pokušati ću da to, učinim, moleći Vas unapred za oproštenje, ako bude moje izlaganje neizbežno skučeno i Егагтпепфатпо ...

Prvo pitanje koje se tu postavlja: kakvo je naše slovensko rotarstvo ?

Treba odmah na početku konstatovati da, na Zalost, Rotarstvo obuhvata samo jedan maleni deo slovenskih država i naroda. Velika slovenska država — Rusija, koja obuhvata šestinu obitavane zemlje, koja zauzima veći deo Istočne Evrope, celu Severnu i veliki deo Centralne Azije, koja broji preko stodvadeset miliona slovenskoga življa i u kojoj se preko stopedeset miliona ljudi služi slovenskim jezikom, ne ulazi zasada u naš pokret. Da li će ona, i kada, i pod kakvim unutarnjim i spoljnim okolnostima, prihvatiti Rotarstvo — to pitanje je vanredno komplikovano i delikatno, u koje se mi ne možemo tu upuštati. Morali smo ipak da učinimo gornju konstataciju, a to je da većina Slovenstva nije još uzela učešća u velikom internacionalnom pokretu Rotarstva, kojem, u to verujem, pripada lepa budućnost, a koji već ima nesumnjivo odličnih zasluga za dobrobit i napredak čovečanstva.

Četiri nacionalne slovenske države — Bugarska, Čehoslovačka, Jugoslavija i Poljska — imaju svoje rotarske organizacije. Najstarija od njih je bratski klub Prag, osnovan 14 septembra god. 1925, dok je 66 (čehoslovački) distrikt osnovan 26 septembra 1927, dakle u bližoj budućnosti navršiće svoju desetgodišnjicu. Distrikt ovaj broji 42 kluba i preko 1000 članova (prema »Rotarianu« br. 3 iz ove godine, na dan izlaska toga broja, tačno 1057 članova).

Najveći broj klubova nalazi se u pokrajini Českoj (od njih se tri kluba služe nemačkim jezikom kao zvaničnim), onda dolazi pokrajina, Moravsko-Šleska, zatim Slovačka (4 kluba), najzad Karpatska Rusija (samo Užgorod). Koliko možemo pratiti stvari, a imao sam i lično iskustvo, pošto sam lanjske godine posetio više bratskih klubova 66 distrikta, te sam poneo iz ovih mojih poseta divne uspomene rotarski pokret u Čehoslovačkoj je vrlo jak i odlično se razvija. Čehoslovački rotari trude se da s nama održavaju najprisnije veze. Držim da u tome pogledu naši uzajamni odnosi, koje bi trebalo još pojačati, mnogo korisnog doprinašaju opštoj stvari.

81