Jugoslovenski Rotar

неописано лепе фреске, које сведоче, по мишљењу и тврђењу великих наших и страних стручњака, о препороду светске уметности који је започео код нас и то Много раније него у Италији. Највећи споменици наше црквене уметности, архитектуре и живописа имају најбоље претставнике на Југу.

Ту је сјајна Грачаница, Дечани, као сјајна химна у «амену, која прича историју једне наше победе и побожност наших владара; црква Св. Богородице у Охриду; Св. Петка у Призрену, Прохор Пчињски, који је у блиској прошлости био склониште м чувар оних који су се борили за слободу лепог Југа; лесновски Мангстир посвећен Св. Михаилу и Гаврилу лесновском, долази ; најзначајније споменике наше архитектуре чувен са својом олтарском апсиДОМ, иконостасом мајстора дебарске школе и портретима Душана, Јелене и Оливера; Св. Никола у Штипу; Св. Пантелејмон код Кочена; Св. Јоаким осоговски испод Осогова; Матка код Скопља; побушки манастир; Св. Аранђел кучевишки; Св, Пантелеј код Скопља; Св. Ђорђе у Нагоричану; Трескавац код Прилепа; Св. Јован бигорски на левој обали Радике у средини племена Мијака са иконостасом и портретима Св. Јована Владимира, Дечанског и цара Лазара; Лешак код Тетова; Света Пречиста код Кичева; Св. Наум на обали Охридског језера; Марков манастир, чија архитектура чини снажан ефекат; Псача; Св. Спас у Скопљу чији је иконостас дело уметника из Дебра, и многи други манастири и цркве чији живопис преставља нгоцењиво благо за нашу археологију, националну историју, уМетност и етнографију. Зар у Прилепу човек не добива нове утиске гледајући Марков град и његов манастир“ Овај необичан јунак постао је једна врста симбола Јужних Словена, сав у традицији културе спојио је у себи леггнду цркве и легенду народа. Вардарска бановина је дала своме народу две најглавнија мотива народне песме, дала је Марка и Косово. Све СУ ТО споменици наше славне прошлости који нас задивљују и својим уметничким резбаријама на иконостасима, владичким престолима и амвонима. Ово нас у толико више одушевљава када се Сетимо да су творци тих ремекдела побожности, архитектуре, резбарије и сликарства синови Вардарске бановине, који су покољењима показали пут којим треба ићи за добро, славу и величину своје нације.

Етнографски услови: Као што је наш велики научник професор Јован Цвијић утврдио да је Вардарска бановина састављена од више географских котлина, тако исто она је изразити претставник изванредног шаренила у погледу народне ношње. То претставља једну неописану примамљивост за сваког Југословена, јер у томе он види и етнографску лепоту нашег краљевства и царства. Међутим, као што у многим крајевима наше домовине почиње да пропада народна ношња, тако се мора једном десити и са народном ношњом Вардарске бановине, која је један доста очувани део наше народне материјалне културе; то се природно дешава са продирањем модерне културе „али нити ношња нити обичаји се не смеју изгубити док се бар не сместа по музејима као сведоци наше културе. И то би требало још јаче да привуче Југословене овој лепој покрајини на раскрсници Истока и Запада,

8