Jugoslovenski Rotar

Овај део велике Југославије за који су везани највећи догађаји у прегнућу за ослобођење, има највеће споменике наше средње вековне културе, наше славе и величине. Вардарска бановина је област која је највише робовала и најјаче осетила тежину ропства, после њене славе у време Душаново. Ропство није успело да јој збрише национално обележје зато што је имала јаку културу, јачу од културе њених тлачитеља. Њу је култура спасла, али та култура није могла да се развија упоредо са културом слободних народа, зато је данас ова покрајина и највише зостала у томе погледу. Међутим сви су услови ту за њено развиће. Ту су плодне котлине, богате шуме, рудна блага, природне лепоте и здраво поднебље. Туризам би могао највише да открије Југословенима који је не познају и целом свету овај богати музеј остатака једне културе и чаробне пределе. Зато туризам у Вардарској бановини можемо поделити на две врсте: домаћи и страни.

Домаћи туризам. Њега треба развити у најјачим размерама, тако да Вардарска бановина постане привлачна снага за све области у нашој Краљевини. Најважнији разлози су зато политичко-национални, историско уметнички, етнографски, лингвистички, као и разлог богатства у природним лепотама.

Политичко-национални услови за развиће домаћег туризма су у томе, што Вардарску бановину врло слабо познају остале области у нашој држави, а у колико је познају или је све то недовољно или је, пак, познају на основу нетачних и погрешних информација. Разлог због којег би требала да буде предмет симпатије, љубави и посете јесте њено поднебље са политичко-националног значаја, јер су се на тлу ове бановине одигравали како у давној прошлости тако и у блиској, најзначајнији догађаји од општег политичкокултурног и просветнога значаја.

На тлу Вардарске бановине наша писменост и примање Христове вере има своје прве зачетке. Овде се је развила до највеЋег степена у деветом и десетом столећу прва југословенска и општа словенска школа и то у њеним најјужнијим областима. Ту се истичу велики и неуморни просветни и културни раденици, ученици словенских апостола Ћирила и Методија, Свети Климент и Свети Наум, који су дали прве основе словенској књижевности на Балкану и чија су дела постала општа својина не само Југословена него и Словена у опште. Они су деловали и стварали у приликама, када је целокупно словенство претстављало једну огромну кеписмену, непросвећену , некултурну и неорганизовану масу.

На тлу ове бановине делао је и наш најјачи апостол Хришћанства, наше средњевековне просвете и културе Свети Сава Немањић (Призрен, Ђаковица, Косово) са многобројним сарадницима који су положили врло солидан основ нашој средњевековној цивилизацији. На тлу Вардарске бановине наша средњевековна држава која се је јавила и развијала у Расу, достигла је врхунац свога политичкога и културно-националнога развитка, тако да је српско краљевство и царство оставило тако трајне успомене да је наш народ у данима тешкога ропства могао очувати своју националну индивидуалност. 6