Jugoslovenski Rotar, 20. 09. 1937., S. 22

ства. Вршећи тако идеално своју дужност, послодавац стиче најбоље духовно задовољство, јер, изводећи свога ученика на стазу живота, указујући му пут којим треба да пође и потражи своју будућност, он себи осигурава највећи и најузвишенији углед у друштву.

На жалост, мали је број посгодаваца, који су свесно схватили ту своју дужност у подизању и васпитавању нашег привредног подмлатка. -

На против, већина данашњих послодаваца свога шегрта не сматра сарадником и будућим колегом, већ обичним слугом. Код таквих послодаваца, шегрт је уједно и покућар, јер поред најмање десето-часовног налорног и заморног рада у послу, он мора и у кући обављати све покућарске дужности. Тако се радно време ових јадника пење преко 16 часова дневно.

Сем тога, ови шегрти добијају слабе хигијенске станове, и недовољну исхрану, а о одевању и да не говоримо. |

Зато није редак случај, да по радњама видимо слабу, испијену, прљаву и заосталу децу, о којима се нико не стара и која су препуштена самим себи.

Постојеће стручне продужне школе и трговачке школе Трговачке омладине, донекле задовољавају својим радом. Ученици, за цело време практичног рада, похађају ове школе, где стичу шира теориска знања и упознавања, у свим правцима. Али задатак ових школа је само у томе школском усавршавању и ништа више.

Према томе поред стручне спреме, која се стиче у радњи и у школи, потребно је шегртима и ван радње пружити удобнији живот и боље васпитање.

Највећа тешкоћа за многе послодавце при узимању шегрта јесте баш стан и храна, као и старење о шегрту ван ралње.

Стога се дешава, да многи послодавци и поред неопходне потребе за доброг ученика, одбијају најбољу децу која показују све знаке бистрине и оштроумности и то само зато, што немају потребних просторија да таквог ученика приме на стани храну.

Те три ствари, стан, храна и боље васпитање и јесу главна сметња, што нам шегрти нису бољи и напреднији.

Да би се та сметња отклонила, потргбни су по већим местима шегртски домови, где би шегрти, под стручним надзором имали стан, храну, васпитне поуке, школу и пријатне разоноде која одговара њиховим годинама. Тако смештену и збринуту децу, радо ће примити за шегрта и они послодавци, који у тескобним и скупим варошким становима не могу одвојити по једну собу за шегрта, нити имају времена да се о шегрту баве и ван своје радње.

Изградњом оваквих домова олакшало би се и послодавцима и шегртима. Послодавци би плаћали извесну суму за стан и храну шегрта, а ови би у дому били учесници бољег и културнијег живота. Као пример како се збрињавају и васпитавају шегрти, нека нам послужи Привредников шегртски дом „Владимир Матијевић"

19