Jugoslovenski Rotar

за пједом т izvršenjem. Njihova je svrha da ukažu na način ravnanja u sklacu sa izrazenom voljom ugovaraéa i da ufvrde — kad ustreba obim ugovornih izraza ili da im objasne ili odrede sadržaj. U pomorskoj frgovini upotrebljavaju se mnoge skraéenice, primerice poéefna slova reči, krnje ili nerazumljive, ponajviše strane, izraze, kojima se jezgrovilo označuju pravila kojih imadu da se ugovarači drže. Sfalna i jednolična praksa određuje smisao pomenulih izraza i njihov učinak u izvršenju ugovora. Tako primerice poznata klauzula cif (ili caf) — cost, insurance, freight — znaéi: a) da je u ceni sadržana, osim cene i vozarina i premija osiguranja proliv obične opasnosti plovidbe i b) da roba pufuje na opasnost kupca; ,,fob’’ (free on bord) znači: a) da se roba ima posiavili na brod u luci krcanja bez froška, b) prodavac ima izručili robu pod brodom, spremnu da bude podignuta u brod, i otsloze-

na, bez tro’ka za brod, ,,sotto рагапсо" = гођа ima da se preda ili primi uz bok broda, i mnogo drugih, o kojima je potrebno vodili računa. Običaji mogu bili opšti ili mestni prema području na kojemu se

vrše, prvi i. j. opšli važe u celoj državi, a nekoji i u celom svetu, drugi mogu da se vrše u izvesnom moru odnosno na izvesnim obalama, krajevima, lukama.

O koristi, da se frgovački, a naročito pomorski običaji sakup= i utvrde u svima jadranskim lukama i to sporazumnim, dogovornim radom nadležnih ustanova i inferesovanih privrednika reći ću samo ovo: Kako svaki pravni poredak tako i onaj koji ima da posluži privrednom poslovanju u našim lukama, freba da se osniva na ideji etiéke vezanosti prava i na shvatanju visokog zadatka pravnog poretka, da ex aequo el bono služi dobroj veri i poštenju prometa. Nema boljeg naCela niti sigurnijeg sretsiva za ekonomski procvat luka i obala nego šlo je dobra vera i po3tenje. Ako bi zato frebalo dokaza, dovoljno bi bilo ukazati na blagostanje skandinavskih država, slečeno primenom tog načela. Pomorski promet trazi za svoje odvijanje brzinu, mogućnost kalkulacije sa što manje nepoznanica, i pravnu sigurnost. Za brzinu hoće se da su luke dobro opremljene i rad u njima dobro organiziran, za kalkulaciju da se znade vrsta i visina troskova i ko ima da ih snosi, a pravna sigurnost postoji, kad su zakoni jasni i njihova primeпа jedinsivena, posiojana i jednostavna. Ispunjenje ovog poslednjeg uslova t. j. pravne sigurnosti zavisi u velikoj meri o dobroj veri i poštenju privrednika, a formalno od toga, da dobrom verom i pošfenjenm bude prozeto svekoliko poslovanje u lukama u slfalnoj praksi koja se lime učvrsli do običaja, koji slvaraju pravo i dobivaju snagu zakona. Svi su narodi uvideli koris} sakupljanja i ulvrđivanja frgovačkih i роmorskih običaja u mesfima življeg prometa frgovačkog, a naročilo u frgovačkim lukama. Zbirke poslovnih običaja postoje odavna svuda n. pr. u Italiji (Messina, Bari, Cagliari, Civitavecchia, Ravenna, Napoli, Livorno, Spezia, Genova j Venezia), a postojale su i postoje i danas u Trstu i Rijeci. Mi ih još nemamo ni u kojoj luci. Znak zaostalosti i razlog da se zamislimo, i da se dademo na posao kako bi faji nedosftaјак и organizaciji naše pomorske privrede ispunili. Na koji način da se taj posao obavi? Evo kako: da se specifično pomorski običaji ujedna€e ukoliko je to moguce u svim jadranskim lukama, a da se trgovacki običaji u svakome mesfu ulvrde i pobilježe i da se zbirka jedinstveno

22