Jugoslovenski Rotar

кепи svoje profesije, da je stalno tražio onaj izlaz, koji bi doveo bolesnike na ono polje, gde se pruži zdravlje. Sad smo ga izgubili, sad ga viže nemamo, plemenita mu duša je napustila telo. Dobro smo ga svi poznali i u ovom tužnom momenlu ne pripada mi тадајак да ga hvalim, da izrazim kakav je bio dobar čovek, dobar lekar, veliki idealista, koji je uvek radio za opšle dobro, za rotarsku ideologiju, koji je i na rotarskom polju stekao lepe, velike i znaine uspehe.

Nagla i neočekivana žalosna smrt brata Dr. Josipa Martinis-a izazi-

va ne samo u nasim bratskim krugovima, nego iu gradansivu, — gde su ga voleli, postovali, kao dobrog lekara i čoveka, — veliko ožalošćenje. R. K. Subotica, gde je racio, gde se borio za unapređenje naše rotarske ideje, dvostruko oseća ovaj veliki i nepopravljivi gubitak, koji se pojavio usled smrli brata Dr. Josipa Martinisa. Slava mu!

Dr. Martinis roden je 5 jula 1882 u Klasiću. Gimnaziju je svrsio u Splitu, dok je doktorirao na medicini u Beču. Stanovifo vreme vršio je lekarsku praksu na velikim prekookeanskim parobrodima. Kao opstinski lekar radio je na Bracu i Hvaru. God. 1920 imenovan je primarnim lekarem ovdašnje gradske bolnice, gde se je njegov blagolvorni rad vrlo osećao. Osobilo je bio naklon sirotinji, pa su ga zvali „lekar siroнпје", Који пе зато да је lečio besplatno, nego joj davao još i za lekarije. Svoja otsusiva upotrebljavao je vazda u svrhu studija na stranim klinikama stojeći na sfanovišlu, da lekar ima uvek još dosta da uči.

ж ~

Na dan 26 avqusfa o. g. umro je Gabor Djeze, frgovac gradevinskog materijala i gradevinar u B. Topoli. Pokojni Gabor imao je 57 godina, a punih 30 godina Ziveo je i radio u svojoj sredini. Svojim radom, solidnim životom i štednjom uspeo je za ovo vreme da obezbedi svojoj porodici potrebne materijalne uslove za Zivot, a za okolinu ostade primer, koji govori, da je rad i štednja osnova života. Ali kao čovek sa ukorenjenim osećanjima pravednosti, kao Zovek, koji je i pored učestvovanja u svetskom ratu | zarobljeništvu u Rusiji sačuvao svoj kontemplativni Zivot, a s njim i osećaj za „malog čoveka”, taj | takav oe Djeze imao je široke ruke i delio je pomoć i onda kad je nisu ražili.

Kao takav pokojnik je sa oduševljenjem prihvatio rotarsku misao i nalazi se medu osnivacima Rotary Kluba u B. Topoli. On mu od prvog momenta pripada u potpunosti. Na svakom je sastanku prisutan i radan osim onda, kad ga je u fom sprečila njegova bolest. Sudbina je htela, da je učestvovao na sastanku ava dana pred svoju smrt i duhovno se žalio sa svima, a u oči smrti sedeo je sa svojom porodicom. Nekoliko časova kasnije rano ujutro, bez reci zauvek je zatvorio nasmejane svoje oči. Angina pektoris otrgla ga je od njegove porodice, od kluba, od zivota.

Trajan mu spomen medu nama!

Velika žalost je zadesila i našeg br. Franju Novaka, člana R. K. Zemun, koji je na fragičan način izgubio svoga jedinog sina i svu SVOJU nadu. Uzimamo učešća u velikoj luzi brata Novaka na njegovom 1еškom i nenaknadivom gubitku.