Jugoslovenski Rotar

trbuhu i strahuje da ce od toga umreti; bolesti fobi (kad deca pate od straha, fiks ideje — bolest od nametljivih prestava (neko na pr. uobrazi da се poginufi od groma i čim zagrmi, on beži i krije se ispod kreveta) it. d.

Kod mnoge abnorma!ne dece, naroéito kod kretena i idiota zakržljale su ili obolele izvesne unutrašnje žlezde (štilna i polne žlezde), је prestanu da luče svoie sekrete, takozvane hormone u kry, zbog čega izmena maferije u organizmu postane nepravilna, fe stoga opada 'delafnost nervnog sistema.

Duhovno abnormalna deca, a naročito feži slučajevi, idiofi i kreleni, su najbedniji stvorovi, najveći bogalji, često puta nesposobni bez Tuđe pDomoći da se nahrane i napoje. | osobe manje slaboumne žive vrlo teskim i bednim zivotom. Svakom su poznati mnogi prosjaci, uboZaci, Stankovicevi ,,bozji ljudi’, koji se potucaju od erkvenih vrata do ulaza u groblje i koji su često puta predmet vulgarnih viceva i grubih šala neozbiljnih ljudi.

U abnormalne ljude spadaju psihoapalične osobe, koje sačinjavaju veliku grupu abnormalnih, koji zbog svoje psihičke inferiornosti trpe u Zivotu ili pak zbog njih frpi ljudsko društvo. Od njih se liferuje najveći broj moralno posrnulih i palih žena i ljudi.

U nenormalne osobe dolaze dalje i sakata deca, koja imaju neki urođeni ili stečeni felesni nedostatak. Taj telesni nedostatak ima svoga negafivnog uficaja na duhovni, a naročito na moralni život deteta.

Zapitajmo se sada, koji su glavni uzroci felesnih, duhovnih i moralnih nedostataka kod dece?

Uzroci nenormalnosti kod dece mogu biti dvojaki: patolosko naslede i razne bolesti i povrede u Zivotu.

Nauka je utvrdila neospornu istinu, da je patolosko naslede najvazniji Cinilac u pojavi nenormalnih stanja kod dece. Glavni uzroci bolesnog nasleda su organska slabost roditelja, tuberkuloza, sifilis, alkoholizam, nervna poremeéenost i krvno srostvo.

Ali u našem užurbanom i nervoznom vremenu refko ima pofpuno normalnih porodica, koje su bez izvesnih patoloških dispozicija, razliCite intenzivnosti. Ako se sada spoje dve osobe, koje pripadaju istoj grupi, upravo koje imaju iste patološke dispozicije, izlažu svoje potomstvo opasnosti, da na njega prenesu u potenciranoj meri svoje паsledne bolesti i mane. U brakovima, koji su sklopljeni izmedu nesrodnika, mogućnost sastavljanja istih naslednih mana je mnogo manja. Dr. Jean Demor, istaknuti naučnik i profesor univerzifeta u Belgiji, navodi nam jedan karakterističan primer za štetnost sklapanja brakova između srodnika. Neke opštine u podnožju Pireneja bile su ranije potpuno cdvojene od svefa; stoga su famo brakovi zaključivani između krvnih srodnika, pripadnika iste opšline. Rezulfatfi ovih brakova su ogroman broj maloumne, slepe, gluvoneme dece i epileptičara.

Sem oplerećenog nasleđa, uzroci izvesnih duševnih i felesnih nenormalnosti mogu biti razne povrede izvesnih čula i centara nervnog sistema, a zatim razne infekciozne bolesti, koje deca preleže u ranom detinjstvu. Samo ovde freba istaći, da će se izvesne psihičke i telesne nenormalnosti kao posledice ovih bolesti mnogo pre pojaviti kod dece