Jugoslovenski Rotar

O socijalnom staranju i vaspitanju nenormalne dece

Ima danas jedno mučno i feško socijalno pitanje, čije rešenje je neminovnost sadašnjice; postoji jedno bolno mesto našeg drušiva, koje s nesirpljenjem čeka svoga lekara. To pitanje je socijalno zbrinjavanje i vaspitanje naše nenormalne dece. Njegovu socijalnu važnost i njegovu aktuelnost poznaje dobro svaki pedagoški i socijalni radnik, njegovu moralnu sfranu oseća svaki pošten građanin našeg drušiva. Jer u našoj zemlji ima: 11.536 slepih, dakle onih koji ne poznaju lepolu sunčevog sjaja i divno šarenilo svela; 16.500 gluvonemih — onih, koji nikada nisu čuli mili glas svoje majke i oselili lepotu pesme i muzike; 40.000 bogaljastih i 30.000 slaboumnih. — Preko 100 hiljada nedužnih osoba čeka pomoći od drušiva, trazi, s pravom fraži obrazovanje i osposobljavanje za koristan i dostojansiven ljudski život.

Pre nego šlo pređemo na faj opravdan zahtev nedužnih ljudi, da se ukratko zadrzimo na samom pojmu nenormalna deca. Koja i kakva deca spadaju u ovu kategoriju? Koje su karakteristične telesne i duSevne osobine ove dece?

U nenormalnu decu dolaze gluvonema, slepa, slaboumna, sakata, moralno posrnula i ftuberkuloznu deca.

Nedostatak izvesnog сија kod ove dece — pa bilo to éula vida ili čula sluha — ima veliki uticaj na telesni razvitak deteta.

Mnogo veće posledice ima osusivo nekog čula na duhovni živo! deteta. Čula su usta za duhovnu hranu. Elementi duhovnog sveta: osećaji, opažaji, konkretne slike i prestave sliču se preko čula. | u koliko više ovih duhovnih elemenata dođe preko čula u čovečju svesi, u foliko ée biti razvijeniji visi dusevni Zivot. Nedostalkom jednog čula smanjuje se broj konkretnih opazanja, iz kojih se stvaraju apstraktne prestave i širi pojmovi. Osustvom čula vida nedostaju kod slepog deteta vizuelni utisci i slike. Kolikogod to značaja ima po duhovni razvitak deteta, biće nam odmah jasno kad znamo, da je vid najvažnije čulo. za saznanje i da preko njega stičemo gotovo "/i celokupnog znanja.

Nedostatak čula sluha opet ima za posledicu ne samo gubitak akustičnih osećaja i opažaja, nego i gubitak sposobnosti govora. Nemost je dakle direktna posledica gluvoće. | dete, koje se rodi polpuno normalno, sa svima zdravim čulima, ako u živoflu usled obolenja i povrege slušnog nerva, slušnog cenfra u mozgu ili čula sluha izgubi sluh do svoje sedme godine, gubi odmah i sposobnost govora. Međutim gubitkom sposobnosti govora, gubi se jedno od najvažnijih srestava logičkog mišljenja.

Slaboumnom ili duhovno abnormalnom decom nazivamo onu decu, koja su u duhovnom pogledu znatno zaostala od normalne dece ili kod koje postoji izvesna disharmonija jedne ili više psihičkih funkcija s ostalim.

Slaboumna deca pate od velikog broja duSevnih i telesnih bolesti, koje po nekad mogu imali i zdrave osobe. Najobičnije su histerija, odnosno nenormalno povećana oselljivost, nervoza, hipohondrija (sfrah od uobražene bolesti) — hipohonder na pr. uobrazi da ima zmiju u

11