Jugoslovenski Rotar

Ротарска жалост + Д-р СЛАВКО МИЛАНИЋ (Из Р. К. Нови Сад)

У понедељак 4 октобра 1937 године после врло кратке болести преминуо је у Новом Саду Д-р Славко Миланић, директор филијале Осигуравајуће задруге Кроације у Новом Саду и члан новосадског Ротари клуба.

Брат Миланић рођен је у 29-4

1720! у Вараждину од оца Др. Емила Миланића адвоката и мајке Катице рођ. Николић. Гимназију је свршио у Вараждину. Право је студирао на Универзитету у Загребу, где је и докторирао. Још за време студија био је намештен код Хрватске есконтне банке Загребу (од 1919 до 1926). У новембру 1927 године ступио је у службу код осигуравајуће задруге Кроације у Загребу. Најпре је служио у филијали ове задруге у Љубљани, где је на водећем положају провео више година, све до јуна 1936 године када је, после премештења брата Драгана Водваршке из Новог Сада у Загреб, премештен за директора филијале у Нови Сад.

Иако у Новом Саду потпуно нов човек, брат Др. Славко Миланић снашао се је врло брзо и због својих лепих особина у животу и раду био врло брзо завољен од свију који су са њиме било на који начин долазили у додир. Ротари клуб у Новом Саду убрзо га је примио за свог члана и брат Славко је у Клубу био један од највреднијих сарадника, одличан друг и пријатељ, дубоко прожет осећањима ротарске свести и ротарских дужности. Његова прерана смрт искрено је узбудила сву браћу у Клубу, као и све оне који су са братом Славком било на коме пољу сарађивали или долазили у додир.

Локојни Др. Славко Миланић био је ожењен са гђом Едитом Ћерком брата Инж. Мата Шнелера, помоћника Министра саобраћаја и члана загребачког Ротари клуба. Поред гђе Едите оставио је иза себе двоје мале дечице.

Брат Др. Славко Миланић, и по ономе што је радио у Клубу у Новом Саду, а нарочито по ономе што је као ваљан човек и добар Ротар радио у своме звању, заслужио је и заслужује да буде искрено пожаљен, као и да му се у нашим редовима успомена трајно сачува.