Jugoslovenski Rotar

цене „мидлинг" памука на њујоршкој берзи из нарочитог фонда за памук. У тај фонд улази установљена контролна такса на сву памучну робу за царинске бројеве: 38, 272 до 287 и 356/3. Висину те таксе прописује сваке године Министар финансија на споразумни предлог Министра трговине и индустрије и Министра пољопривреде. Из тога фонда издваја се потребна сума за унапређење култа памука код нас, као и за снабдевање произвођачких задруга машинама за одвајање влакна од семена, пресама и другим потребама. Контролна такса за 1937 годину одређена је врло ниско: од 12 динара на 100 кгр. увезене памучне робе, али неће бити ни убудуће претерано висока, ако се култура домаћег памука буде проширила на непредвиђену површину од C.C. 40.000 хектара. Наравно, ту таксу увозници пребацују на потрошаче. Провођење горе поменуте Уредбе почело |е доста касно због несугласица око тумачења појединих одредаба, нарочито о дужини памучног влакна способног за индустријске сврхе. И поред тога задоцњења Уредба је дала задовољавајући успех у првој години, који се види из наредног прегледа.

Преглед ширења културе памука по срезовима:

Засејане површине у хектарима

Срезови: у 1936 г. хект. у 1937 г. хект. 1. струмички 959 1.607,50 2. Ђевђелијски 281 404 3. дојрански 291 360 4. кавадарски 46 249 5. радовишки 55 101 6. велешки 43 87 7. неготински 37 85 8. овчепољски 63 73 9. штипски 6 54 10. кочански 31 36,70 11. кратовски 30 29 12. скопски 1 ' 10 Укупно хактара: 1.833 3.087,20

Узимајући прва три среза, где је култура памука била већ јаче развијена и трговина памуком уведена, остали срезови пре уредбе гајили су памук готово искључиво за своју домаћу потребу, одвајајући влакно од семена рукама. Машине за одвајање влакна имала је Струмица најбоље, Валандово и Ђевђелија слабије, а Кавадар готово никакве. Кад се све то узме у обзир и дода томе урођено неповерење земљорадника за новине, онда горње цифре значе много.

Укупно за прву годину проширење културе памука износи 60%/, али је за познаваоца прилика много важније што су срезови више Демир Капије нагло повећали своје скромне површине под памуком. Тако наши најсувљи срезови у држави: кавадарски, неготински, штипски и велешки показују сјајан одзив и дају наде.

25