Jugoslovenski Rotar

да ће се у тим срезовима брзо развити култура памука. То је и циљ био уредби како га је схватило Министарство пољопривреде, пошто ту има годишње највише црног угара и прележина, т.ј. рђаво искоришћеног земљишта. У тим срезовима због ниског воденог талога (испод 400 мм годишње) не успевају пролећни усеви, сем дувана, чија је култура ограничена монополском политиком. Винову лозу уништила је филоксера и обнављање тражи велике инвестиције и дуг период развоја. Према томе летња култура памука има да искористи многе залудне наднице породичних чланова земљорадника и његове запрежне стоке. Са ширењем културе памука без икакве инвестиције и накнаде радне снаге у новцу ови срезови посигурно ће један део годишњег угара препустити култури памука. То ће урадити и севернији срезови све до Куманова и ја предвиђам да ћемо ми имати сличан развој као и Бугарска, т.ј. кроз пет година наместо садањих 3.000 хектара 30.000 хектара под памуком. Рачунајући минимални бруто приход од 500 кгр. сировог памука по цени од 5 дин., имаће ускоро Вардарска бановина готово потпуно нов национални доходак од с. · 75,000.000 динара. Верујем да ће и многи несигурни кукуруз око Скопља, Куманова и Св. Николе бити замењен памуком, као што ће и неке друге области почети са културом памука. Огледи и прва пракса показали су одличне резултате у срезу подгоричком и дачиловградском, где памук може конкурисати кукурузу и поред високе цене ове житарице у тим посивним крајевима. Цело Приморје има одличне услове за културу памука али мало расположиве земље; ту памук може боље да успе но у Струмици, јер чауре могу нормално да пуцају много доцније а сетва да се обави много раније.

Практични покушаји разних пољопривредника у горњем Банату на око 12 хектара показали су да и ова област може имати интереса за ову културу памука, ако се у низу година покажу слични резултати овогодишњим, нарочито на топлим и сланим земљама непогодним за кукуруз.

Струмички памук сав је рода хирсидум као и амерички, па му ни у погледу дужине влакна не изостаје. Исто тако и бугарске сорте, убачене ове године, дале су врло повољне резултате. Наша Пољопривредна огледна и контролна станица у Скопљу издвојила је већ интересантне сорте памука које рану стижу и брзо отварају чауре.

Индустријалци су подигли много неоправдане повике против домаћег памука, — као: да му је влакно кратко, па се водила читава борба око минималне дужине влакна способне за индустријску употргбу. Нећу да се осврћем на ове немиле полемике, јер ће пракса, као и у Бугарској, показати да је наш памук исто тако добар као и амерички. Постојао је један чисто македонски памук са кратким влакном (хебацеум македоника), али се он не гаји и налази се још само као ботаничка врста.

Трговци београдски много боље мишљење имају о домаћем памуку, кога они називају „колачар". Он је чистији од америчког, јер се бере руком из сваке поједине чауре па нема ситних отпадака чаура као амерички који је бран често машински. „Колачар"

26