Jugoslovenski Rotar

izvještaj Komisije za služenje, koja iznosi razne predloge za što uspješniji rad u pojedinim klubovima. Tako se preporučuje da potpretsjednici pojedinih klubova u slijedeéoj godini postanu pretsjednici, kako bi svoje pretsjedniéke duznosti mogli veé preuzeti sa znatnim iskustvima.

Pretsjednik Gardot iznosi pitanje stipendije raznih rotarskih organizacija za Akademiju internacionalnog prava u Haagu. On je izradio kompletan izvještaj o ovom pilanju za „Board of Directors” u Chicagu, pa iz foga izvještaja vadi najinferesaninije momenfe. Sama Francuska dala je osam stipendija prošle godine, a do sada svega već preko 30, pa biro rotara Сагдој-а drži u evidenciji sve bivše stipendiste u cilju što boljeg plasmana prema njihovim sposobnostima. Spominje zaključak E.A.C. da se pozovu i svi ostali_distrikti u Evropi da to isto učine та godinu 1938, pošto su i Belgija i Švedska godine 1937 počele s davanjem takvih stipendija. Pretsjednik Gardot trazi da mu se za godinu 1938 pošalju pofrebni predlozi za francuske stipendiste i oznacuje uvjete koje moraju ispunjavati.

Isto tako pretsjednik Gardot polaze narocitu vazZnost na svoj izvjeStaj o rotarskim stipendijama u Francuskoj za ucenje stranih jezika. Do sada su šiljani mladi Francuzi u London i Amsterdam, a sada je načinjen aranžman s falijnskim rofarima pa će se slati nekoliko mladih Francuza i u Ifaliju. U svakom ovakvom slučaju po jedan sfranac dolazi u Francusku na l'nstituf pour Efrangers pri kojem od francuskih univerziteta.

Interesantan je predlog pretsjednika Guénot-a iz Rotari Kluba Antibes: da se osnuje veliki ,,rotarski institut za medunarodno služenje” u Nici. Ovaj predlog biće proučen na disfrikinoj konferenciji francuskih rofara u Lyonu mjeseca maja 1938.

Preporučuje se na femelju do sada sfečenih iskustava izgradnja „malih komifeta” između francuskih i inostranih distrikata.

“ e /

ХОЛАНДИЈА КАО ПРИВРЕДНИ И КУЛТУРНИ ФАКТОР

Воја Петковић (Р. К. Београд)

Код нас се увек са симпатијама говори о Холандији, иако је мали број наших људи који је Холандију посетио. Разумљиво је да се о Холандији говори са симпатијама, јер још из школе знамо да је то уистину једна мала, али врло напредна земља у делатности, у уметности, култури и у свима привредним гранама.

По земљорадњи и још неким важним стварима има много сличности са нашом земљом. Има, међутим, и ствари које је од нас јако одвајају, шта више, има момената који је чине једном сасвим оригиналном земљом. Само њено име — Нидерленден Пеји-Ба — Низоземска — потсећа нас на познату нам из географије чињенишу да је велики део, и у исти мах најплоднији део њене земље, нижи на што је ниво мора.

Довољна би била само та чињеница да нас потсети на огромне напоре, натчовечанску борбу њених становника да од мора откину

15