Jugoslovenski Rotar

и себи обезбеде парче по парче његовог дна. Нијг тако давно да је Холандија успела исушити велики део свога највећег језера Зојдерзе, уз огромне инвестиције и најмодерније техничке изуме, и да то земљиште отвори ратарској култури.

Иако мала (по површини тек седми део, а по становништву нешто преко половине Југославије) и са малим делом земљишта за обрађивање, Холандија је ипак позната као претежно аграрна земља са јако развијеном продукцијом земљорадничких производа, а нарочито поврћа и воћа, затим сточарства, са којим данас стоји међу првим земљама на свету и у погледу квалитета стоке и у погледу прерађевина. Потребно је напоменути, да би се увидио значај холандске продукције поврћа, воћа и стоке, да Холандија извози годишње свежег поврћа и варива у вредности од ! милијарде и 230 милијона динара, бутера и сира у вредности од ! милијарде и 800 милијона динара.

Од 2,6 милијона хектара обрадиве земље налази се 1,3 милијона под ливадама, 35 хиљада хектара под воћњацима, 1300 хектара под културом цвећа, 8200 хектара под културом цветних луковица, 116 хиљада под баштама и 255 хиљада хектара под шумом.

Колики је напредак постигао холандски народ у рационализацији производње, видећемо ако упоредимо просечне приносе земљишта код разних култура у годинама 1851/60 и 1935:

пшеница 19,3 хл по хектару према 40,1 хл раж 18 хл по хектару према 31,1 xn шећерна репа 20.000 кг по хектару према 37.200 xr лан 2.396 кг по хектару преме 5.457 кг кромпир 120 хл по хектару према 437 xn

Холандија је према званичној статистици за 1930 год. имала следеће чисте приходе од земље и то:

земљорадња 4 милијарде и 850 милијона динара стичарство 23 милијарде и 742 милијона динара баштованство 6 милијарди и 90 милијона динара шумарство 207 милијона динара

Самога воћа и поврћа прода се годишње на јавним продајама које су у Холандији уобичајене, за 56,5 милијона форинти или у нашем новцу за 1 милијарду и 700 милијона динара.

Њене две луке, Роттердам и Амстердам, по броју бродске тонаже престигле су давно саобраћај Хамбурга, највеће луке на европском континенту. Ушће Рајне са небројеним каналима и са индустријски најизграђенијим крајем Европе гравитира ка тим лукама. Укупни промет робе свих холандских луке износио је прошле године 88 милијона тона, од којих отпада на Ротердам и Амстердам 65 милијона тона.

Но поред тога што те две луке играју зелику улогу за транзитну робу, у њима, као и у осталим крајевима Холендије развија се велика индустрија, која је јако у вези са тим њезиним географским.