Jugoslovenski Rotar

Чланови:

Војислав Петковић, Др. Јурај Томичић, Едо Марковић, Ото Хенрих и Милосав Стекић,

Надзорни одбор: Др. Стијепо Кнежевић, претседник Секретар Комитета: Анте Н, Јерић.

Оснивање ове институције имало је циљ: да као непосредна веза између привредника, заинтересованих у трговини са Холандијом, и надлежних фахтора припомогне савлађивању запрека, које су се биле нагомилале у размени робе између наше две државе, а које су нарочито биле изазване протекционистичким мерама Холандије; и поред тога да унапређује добре трговинске односе између наших двеју земаља.

У оно доба наш извоз у Холандију био је пао на минимум. Од 61,000.000 динара у 1930 год. срозао се 1933 год. на 20,000.000. Увоз из Холандије кретао се око 60,000.000, тако да је наш трговински биланс са Холандијом био стално пасиван, па су чак и они наши трговачки кругови, који су заинтересовани на самом увозу из Холандије нерадо гледали такво стање, уверени да оно неће моћи дуго да потраје и да ће југословенска влада бити приморана ла предузме неке мере самоодбране. Стога се тражило пута и начина како би холандска влада омогућила већи увоз из Југославије. Ситуација је била у толико тежа, што је Холандија стала на становиште „купујем, ако купиш", док смо ми упорно стајали на принципу слободне трговине, па нисмо могли да се користимо никаквим противмерама.

Комора је на ту околност више пута скретала пажњу надлежним факторима у намери да се то стање отклони. Тежило се за Тим да наши и холандски меродавни фактори седну за сто и да то стање претресу. Претседник ове коморе је приликом својих пословних путовања у Холандију лично посећивао холандске надлежне факторе и препоручио им да нашој земљи поклоне одговарајућу пажњу. :

У пролеће прошле године, у једном свом предавању на Коларчевом народном универзитету, вицегувернер Народне банке ротар Др. Иво Белин објавио је контролу увоза и пропратио типичним речима: „Као задњи Мохиканац у Европи, и Југославија се одлучила да поведе рачуна о својим трговачким односима са иностранством и да своју спољно- трговинску политику саобрази новонасталом стању“. Контроли увоза није био циљ да ограничи увоз из других земаља, већ напротив да га и повећа, ако се наши партнери у спољној трговини буду одлучили да купују и нашу робу. И ефекат ове мере није изостао.

Декретовањем „Контроле увоза" ово питање је доиста повољно решено у толико, што је Југославији сада било омогућено

да са својим партнерима — неклириншким земљама, — међу које спада и Холандија, преговара на равној нози. Холандија је била прва — што нарочито треба похвалити —