Jugoslovenski Rotar

која је одмах после тога одаслала своју делегацију у Београд ради трговинских преговора са нашом земљом. И преговори су се сретно окончали, споразум се закључио. Холандија нам је изишла у сусрет, тако да се наш извоз већ за првих 10 месеци ове године попео на 130,000.000 динара, а рачуна се да ће до конца године достићи цифру од преко 150,000.000. Ако узмемо при томе у обзир да Холандија нашу робу плаћа девизама, биће нам јасне и користи од пословања са том земљом. Ради надзора над овим уговором образована је нарочита мешовита југословенско-холандска комисија, а сам овај уговор служи као база за све даљње трговинске уговоре Југославије са неклириншким земљама. Може се слободно рећи да је баш овај споразум био сретан почетак корисних трговинских уговора које је Југославија касније закључила. Наш девизни сток се стално повећава.

Главни артикли нашег извоза у Холандију су: пшеница, кукуруз, кудеља, хмељ, сирове коже, дрво, нарочито храстовина, опиум магнезит, оловна руда, карбид, цијанамид и у задње време пшенично банатско брашно. Из Холандије увозимо: пиринач, кокосов орах ради екстракције уља, чај, разно семење, цвеће и луковице цвећа, дуван у листу „суматра" за фабрикацију цигара, разне масти за фабрикацију сапуна, сирове коже, вуну из колонија, ланено уље, какаово масло, кокос, деривате дестилације каменог угља, разне хемијске производе, вештачке органске боје, Томасову дрозгу, џакове од јуте, предива од вештачке свиле, старо гвожђе, отпатке за текстилне фабрике и радио апарате. У увозу овог задњег артикла стоји Холандија код нас на првом месту.

Осим горе наведених начелних питања које Комора будно прати, њено пословање се састоји у ситном раду око помогања наших и холандских привредника у свима питањима у пословању са Холандијом, а то су: давање адреса, истраживање тржишта, истраживање трговинских агената, статистички подаци, информације, царинске тарифе, трговинске узанце, издавање повремених извештаја, проучавање коњуктуре, сакупљање материјала за трговинске преговоре и изглађивање спорова, којих је било прилично, а нарочито у вези са привремено везаним динарима, а у Холандији са девалвацијом форинте.

Савестан рад на горњем пољу захтева доста труда, времена, стручне спреме и умешности, а и средстава. Средства са којима Комора у Београду располаже нису велика, јер се иде за тим да се привреда, која је и онако доста оптерећена, што више поштеди од даљњих намета. Углавном сва средства потичу од југословенских привредника, чланова коморе, којих има тридесет и један.

У току последње године холандски привредници су у знатнијем броју посетили нашу земљу. Они се скоро сви обраћају нашој установи, где им се пружају свестране информације. Заиста је интересантно разговарати са оним који први пут посећује нашу земљу, јер се види колико су и културни људи у Холандији мало информисани о огромном напретку наше земље и колико напорног рада и пропаганде ће још требати док се тај свет упозна са нашом земљом и свима могућностима које она може да пружи.