Jugoslovenski Rotar

sveukupnog motorizovanog prometa, koji zeskorisno zbog losih cesta odlazi u inostranstvo. . '

Nameće se pitanje: kako bi se mogla ova svofa korisnije upotrebiti. To bi se moglo postići na taj način da fe svote pretstavljaju amortizacijom otplatu nekog većeg zajma u inostranstvu podignutog iskljuéivo za izgradnju novih i modernizovanje postojećih cesta.

Svola od 36 milijona dinara isplaćena kao godišnji amortizacijoni cbrok zajma odgovarao bi uz 20 дода пји отрјаји ! 5% kamatnu stopu zajmu od 450 milijona dinara; isto, uz 50 godisnju ofplatu i na prim. 3%-tnu kamatnu stopu zajmu od 923 milijona dinara.

Za te svote dale bi se urecifi i izgraditi gotovo sve ili bar znatan deo naših glavnih državnih cesta.

Tek onda bi se i u našoj državi razvio molorizam. Njegovim postepenim razvojem mogao bi i pojeftiniti. Tada ne bismo morali posramljeno slegafi ramenima gledajući kako зе зтонпе stranih furističkih automobila kreati sfrancima vraéaju iz Varazdina natrag u Austriju ili Madarsku odustajuéi od namere da posele naš Jadran, misleći da će famo negde iza Zagreba bili ceste još gore. Ti slranci, poglavito Englezi i Memci doista nisu navikli da ceste koje su auiomobilskim kartama ucriane kao ceste prvoga reda nalaze u fako očajnom stanju kao Sto je cesta Čakovec—Varaždin—Zagreb.

Iz svega izlazi da će infenzivnija moforizacija neminovno uslediti iek onda kad naše ceste budu za fo podesne.

O CEMENTNOJ INDUSTRIJI i NJENOM ZNAČAJU Aleksa Steiner (R. K. Vukovar)

Industrija cementa zauzima vrlo važno mesfo u našoj privredi, a naročito u našoj građevinskoj industriji. Njen značaj je neosporan ! 7а izgradnju zemaljske odbrane, a osim foga vrši ona vrlo važnu ulogu u našem frgovinskom bilansu.

Već je starim Rimljanima bilo poznato da nekoje vrste kamena, preradene u mort, sluze kao dobro vezivo. Na još danas postojećim razvalinama iz rimskog doba jasno se moze konstafovati da je upotrebljen veé u ono vreme takav spojni materijal.

Ali tek u poéetku XIX veka uspelo je obic¢nom zidaru Englezu Josipu Aspdinu da usled neke stanovite meSavine kreca i ilovace saslavi neku masu hidraulične sposobnosti. Ovaj izum Aspdin је 1824 patentirao u Engleskoj pa je taj produkt nazvao ,,portland cement”, jer je po boji i po svojoj évrstoéi imao mnogo sliénosti sa onim portland kamenom koji se u engleskoj mnogo upotrebljavao za gradnju.

Na kontinentu nastale su fek četrdesefih godina prošlog veka prve fabrike cemenfa (u Francuskoj i Njemačkoj), a od tog vremena usavršila se indusfrijska proizvodnja cementa do velike visine. Neslućeni napredak ima, medutim, ova industrija tek od izuma Zeljeznog betona. Francuski vrilar imenom Monier ustanovio je pukim slucajem, prili-

x

31