Jugoslovenski Rotar

Interesantno Je. odakle potiče reč „berza“. U srednjem veku živeo je neki flandrijski plemić imenom Van der Borse. Ovaj se seti. da u svojoj palati — na kojoj Je inače bio uklesan njegov grb: kesa za novac. berza — održava stalne sastanke trgovaca ı bankara s ciljem. da raspravlja dnevne poslove i vesti.

Način rada na berzi. Berza Je ustanova. u kojoj se u odredjeno vreme skupljaju njeni članovi. da tu sklope poslove. Članovi berze su trgovci, mlinari ı veleposednici.

Svaka vrsta žita ima svoju odredjenu t. zv. uzans kakvoću. To znači. da na berzi zaključena roba treba da ima bar uzans kvalitet. izuzevši da je izričito drukčije ugovoreno. Ukoliko Je liferovana roba slabije kakvoće, onda treba prodavac kupcu da bonificira, ukoliko je pak bolje kakvoće. treba kupac prodavcu da nadoknadi razliku. Uzans kakvoća pšenice na evropskim berzama iznozi 76 kgr 2%. što znači, da jedan hektolitar pšenice treba da tezi bar 76 kgr, a 100 kgr pšenice ne sme da sadrzaya vise od 2 kilograma urodice. U zdravom kukuruzu sme da bude najviše 2% pokvarenih ili lomljenih zrna, t. j. od 100 zrna sme da bude samo 2 pcekvarena.

Na berzi se sklapaju dve vrsti posla. Sa efektivnom robom, pod kojom podrazumevamo promt liferovanje i sa terminskom robom, kod koje se zaključak sklapa za isporuku u Jedncm odredjenom roku od | do 6 meseci. Važno Je da se istakne sledeće: terminski poslovi daju neupućenom utisak, kao da se tu radi o čisto špekulativnim poslovima. To medjutim nije tačno, pošto baš ovi poslovi skrivaju u sebi i ızvesnu socijalnu korist. Jer za duži period vremena unapred regulišu cene žita ı hleba. Mlinovi n. pr. mogu da sebi nabave, da „.pokriju“ za nekoliko meseci unapred za mlevenje potrebne količine pšenice. Oni bi inače mogli da preuzmu i da drže u magacinu efektivnu pšenicu samo za nekoliko nedelja. Ovako pak. za kasnija vremena kupuju t. zv. pšenicu na hartiji. Ova ima tu korist, da Je moguća regulacija cene brašna za sve to vreme, za koje Je kupljena pšenica na hartiji. Berzanski poslovi ove vrste mogući su samo tamo. gde su terminski poslovi dozvoljeni. Ovo Je slučaj sa svim berzama Amerike, a u Evropi sada Još u Engleskoj, Holandiji. U projektu Je, da se ovi poslovi uvedu i na Beogradskoj berzi. Ovakvi terminski poslovi naravno često se sklapaju iz špekulacije. pa su zbog njih ne Jedan put propala i čitava bogatstva.

Prekookeanske berze primaju članove samo u ograničenom broju. Često se dešava. da se za Jedno upražnjeno mesto plati čitavo imanje. Jedno člansko ovlašćenje na Njujorškoj berzi ı sada staje 40—50.000 dolara.

Liferovanje žitarica.

Kada trgovac od seljaka preuzme kupljenu robu. on Je utovaruje u vagon ili šlep i dalje upućuje u inozemstvo. Kod nas se žito izvozi ili vodenim putem uzvodno za Nemačku i Češku i nizvodno do Braile, gde se pretovaruje u morske ladje i raznosi na sve strane sveta, ili se utovaruje u vagone iz kojih se posle u Dubrovniku, Splitu. na Sušaku pretovaruje u morske brodove.

Do pre nekoliko godina naše se žito nije izvozilo preko domaćih luka. Tek sniženjem 1. zv. lučke tarife za nekoliko dinara ovaj Je

61