Jugoslovenski Rotar

način izvoza postao takodje rentabilan. Usled ove jednostavne i pametne mere naša država od tada ima ogromne koristi. jer je Jadranska pruga po kadkad prosto prenatrpana vagonima Zita. Ovim se daje obiman posao domaćim brodarskim društvima, a kod pretovara i doтабој radnoj snazi. Domaća trgovina.

Žitna trgovina u Jugoslaviji bila je do 1951 sasvim slobodna. Tada Je osnovano Privilegovano društvo za izvoz — Prizad — i Zitna je trgovina monopolisana. Prizad tada nije vršio samo izvoz, nego je pšenicom snabdevao i domaće mlinove. Svakom je poznato. da je ovaj pokušaj pretrpeo neuspeh, država Je naplatila ogromnu svotu. monopol Je ukinut. a Prizadu Je odredjen drugi način rada. Danas se pšenica može da izvozi samo putem Prizada. U države, s kojima imamo klirinški sporazum, kao što Je Malija, Čehoslovačka, Nemačka, kokuruz može da izvozi samo Prizad. dok je izvoz u ostale zemlje slobodan. Zahvaljujući odličnoj kakvoći, podobnosti transportovanja. kao ı dobrim vezama trgovaca, Jugoslovenski se kukuruz rado kupuje u Engleskoj. Danskoj. švedskoj i td. Minule sezone liferovali smo nešto kukuruza ı u Španiju ı to kako u republikansku. tako ı u Frankovu.

Kvalitet.

Najbolju pšenicu imamo u Робзји, а хаШи u ostalim delovima Vojvodine. Sremska ı hrvatska pšenica Je slabija, a kvalitet srbijanske pšenice Je najslabiji.

Prazad:

Svaki objektivni zitarski trgovac zna, da je Prizad danas potreban, a naročito kod pšenice, tim pre. Sto su neke uvozni¢ke zemlje uvele sistem jedne ruke, t. j. centralnog organa za kupovinu Zita. lako je u prošlosti bilo pritužbi na rad Prizada kako sa strane trgovaca, tako ı sa strane proizvadjJača, postoji nada. da će ovi prestati. DeSavalo se u prošlosti, da kupljenu robu Prizad nedeljama nije preuzeo, čime Je prouzrokovao znatnu štetu. Jer su trgovci bili prinudjeni, da predatu robu za sve to vreme drže u magacinu. zbog čega su postali imobilni, nove količine nisu mogli da kupe. pa su neki špekulanti ovo stanje vešto iskoristili u svoje svrhe.

Danas se Prizad svojski trudi da ponudjene mu količine što pre preuzme, pa se na fom polju u zadnje vreme i ne čuju primedbe.

Kada lojalno priznajemo. da Je Prizad momentalno potreban. treba ujedno sa žaljenjem da ustanovimo. da usled njega slobodna trgovina iz godine u godinu nailazi na sve veće teškoće. ma da je državi u interesu, da potmaže izvoz svojih produkata, a trgovina Je ovu dužnost uvek bez prigovora na potpuno zadovoljstvo izvršivala.

Ovogodišnja žetvyva.

Naša ovogodišnja žetva pSenice moze se nazvati kako kvalitativno. fako i kvantitativno odličnom. Hektolitarska težina vojvodjanske pšenice iznosi 8i—82kgr, mestimice čak 84—85 kgr, a u sadržaju klebera takmiči se s najboljom vrstom manitoba-pšenice. Od ove vrste rodilo je mestimice i 18—20 metara po kat. jutru, a prosečni prinos u Vojvodini iznosi oko 14 met. centi.

2