Jugoslovenski Rotar

је da Je gospodin načelnik po svojoj zvaničnoj dužnosti branio kuluk i pročitao nam izveštaj o rezultatu kulučkih radova. U tom izveštaju bilo Je ogromnih cifara o kubnim metrima zemlje iskopane kulukom. Ne osporavam tačnost tih podataka, samo konstatujem. da čovek malo ima smisla za milijonske cifre i ne zna ceniti razliku izmedju dve velike cifre. Jednom je predavač-astronom sa sigurnošću dokazivao slušaocima, da će svet kroz dva bilijona godina propasti zajedno sa svim živim bičima. Na to se poplaši jedan slušalac i uplašenom tonom zapita: „Koliko ste kazali godina? „Dva bilijona" ponavlja predavač. .O, hvala Bogu, straSno sam se poplaSio. mislio sam, kroz dva miliJona godina“. Bogme, teško Je ceniti da li je taj efekat rada kulučara velik ili nije ı da li Je 500.000 m* zemlje mnogo ili malo. Ja razmatram te izveStaje sa izvesnom sumnjom kako ı efikasnost cele vojske rada koja se sastoji od samih nestručnih radenika. Ne znam da li draga Draća znaju. da 16 kolica sačinjavaju Jedan kubni metar zemlje. što teži 1000 kilograma. prema tome da su Jedna kolica 100 kilograma teška. Je li već kogod pokušao da pokrene puna kolica zemlje? Na cvom mestu ne mogu da tajim da Ja ne verujem u one lepe slike. koje pokazuju divne i dirljive scene iz rada takozvanog ..Arbeitsdienst-a” iz totalitarnih drzava, gde nezaposleni knjigovodje i berberi. oduševljeni od moderne ideologije. sjajne kanale kopaju. Mišljenja sam. da su ti kanali veoma skupi ı da izdržavanje ovakih radničkih grupa nije ništa drugo. nego nevešto prekrivena pomoć nezaposlenima.

Naravna stvar. rezultat kuluka se menja prema mesnim prilikama. Na primer, u vremenu od 1950 do 1958 godine, efektivan tj. pešački kuluk dao je sledeće rezultate: u Baranji 11.82 din po jednom stanoyniku, dok u Srbiji 43.46 din ali bi bilo pogrešno iz toga doći па taj zaključak, da su ljudi u Srbiji Getiri puta disciplinovaniji ili vise opterećeni kulukom nego u Baranji. nego da te cifre rezultuju samo iz tih okolnosti da u Srbiji nije običaj da se kuluk otplati, nego se skoro isključivo odradi. Iz te otplate se stvara takozvana otkup nina ličnog rada. koja igra veoma značajnu ulogu u finansiranju gradnje i održavanja puteva. Naime prepušta se obveznicima. da slobodno biraju. hoće li da odrade ili da otplate kuluk. Izvesnim zanimanjima kao što smo mi ovde — barem u praksi — ne dozvoljava se da odrade kuluk. (Inače ne bih dao za 100 din kada bih mogao da vidim brata Miloša našeg ceremoniara kada ujutru izlazi na kuluk sa ošovom ı lopatom. sa torbicom Jela za tri dana!)

Gore spomenuta statistika o razlici opterećenja sa tom dažbinom izmedju pojedinih krajeva naše Banovine pokazuje već sasvim sliku. kada sravnim otkupninu ličnog rada koja otpada na Jednog stanoynika. Naime na Jednog Baranjca otpada 11471 din dok na jednog SrbiJanca 1098 din. Ako uzmemo oba oblika ove obaveze. dakle pešački ı kolski. tada Je kuluk dao u Bačkoj prosečno 15450 din po stanovniku. dok u Srbiji samo 54:44 din po stanovniku. Ta različitost u opterećenju pojedinih predela jedne iste banovine daje prvenstveno povoda svakojakoj agitaciji protiv kuluka. Medjutim baš agitacija glede plaćanja otkupnine. sve do sada. nije bila ni najmanje opravdana, naime. iako kuluk u prvobitnoj formi nije koristan za opšte dobro. u otkupljenoj formi. kao iz otkupnine ličnog rada. bio je vrlo pravedno rasporedjen. Jer su se prihodi smeli potrošiti samo na teritoriji onog sreza, u kojem

==

254