Jugoslovenski Rotar

O svetskome miru razmišljali su i pisali su i filozofi i državnici.

Od Iga Grociusa do Kanta razno se gledalo na pitanje univerzalnoga mira ı stvarane su institucije. držane konferencije ı pre ı posle svetskoga rata.

Ali baš posle svetskoga rata, bivši ratnici su bili ti. koji su tražili opšti mir i razoružanje.

Još pre svetskoga rata. rat su vodile vojske zaraćećenih strana. a civilno stanovništvo. crveni krst, bolnice. kulturne tekovine bile su zaštićene odredbama medjunarodnog prava. tada još poštovanog. Ali od svetskoga rata sve se to okrenulo tumbe i sve su te norme i dogme pale i vredjane su od ratujuéih strana na najbrutalniji natin. A sadašnjost pokazuje u Španiji ı Kini. da se nikakyo medjunarodno pravo više ne poštuje.

Nekada je rat bio dvoboj izmedju junaka. zatim sukob oružanih sila.

Budući rat biće opšta opasnost.

Pre su se ratovi ipak vodili sa izvesnom humanošću. Sve dotadanje vojskovodje bili su saglasni. da se život civilnoga stanovništva ne sme ugrožavati. Snabdevanje vojske putem pljačke bilo je zabranjeno. Armije su bile disciplinovane ı vojnička čast komandanta nije dopuštala pokolj nezaštićenih gradjana.

Sve Je to bilo drukčije u minulom ratu i pokazalo se. koliko je čovečji život bez vrednosti.

Vojnički duh Je viteški. ali su napredak tehnike ı bezobzirnosti preko volje vojnika od zanata ratu nametnuli mehanizaciju. otrovne gasove. oklopne brodove. podmornice i torpeda. tenkove ı aeroplane.

Vojnik Je bio svestan svoje uloge zaštitnika. On je samo uzgred razorač.

Ima pravo ı Vels. kada kaže: da se problem razoružanja ı svetskoga mira ne moze reSiti sve donde, dok se sve države sveta ne dogovore. da se industrija naoružanja ima oduzeti iz ruku ljudi. koji rade na profit i dok se ne stvori jedno stalno telo, neka komisija. koja će voditi kontrolu o naoružanju u celome svetu. Opet Jedna iluzija, kojom se vredi zanositi. i jedna utopija. koja će možda Jednom biti stvarnost. Mora se i stati na put taJnome ı Javnome draženju na rat. što se čini kroz štampu i kroz prosvetu u školama. To bi se moralo proglasiti isto tako zločinom i kažnjavati. kao i draženje na ubijstvo pojedinca.

Čudno Je da se sve ovo dešava već posle 90 godina od svetskoga rata. Ma da su u strašnome požaru evropskoga rata propali toliki narodi i vrednosti. poljuljan iz temelja moral i svi narodi bačeni u tešku ekonomsku, društvenu i finansijsku krizu, čije posledice svi ı danas Još osećamo. sada već sve to pada u zaborav, preko svega toga vodje pojedinih nacija prelaze i planski stvaraju jednu generaciju, koja će organizovana. disciplinovana i vaspitana za rat i borbu u datom momentu biti voljna voditi rat do istrebljenja protivnika, pa možda dovesti do propasti ı svoga naroda.

415