Jugoslovenski Rotar, 15. 06. 1939., S. 19

тако да често пута поједини градови нису могли ни најпотребније издатке да учине односно нису имали буџетске могућности да се утроши на оно, што је неопходна потреба тражила и изискивала. Отуда је дошло и до великих задужења код појединих градова а нарочито су ова задужења постигла прилично велике своте у доба кризе и лоше коњуктуре.

Градови, па и наш град, морали су сасма други правац свога битисања узети и потпуно преуредити своја газдинства. Речено нарочито важи и за наш град, који је већину својих прихода добијао из земљишта, а тек незнатан део расхода је морао покривати градским прирезом.

После рата у нашој новој држави настале су нове прилике и нови услови живота и према тим условима, према тим приликама наш град, као уосталом и остали градови у Војводини није се прилагодио. Лако је било после рата убирати велике прирезе, јер је с једне стране било грађанство као добар платиша, а с друге стране пак надзорна власт о овоме није знала и умела да води довољно рачуна. И место да су се у доба просперитета, управљајући људи пробудили и увидели да се мора финансијско газдовање у граду из основа променути и да се извори прихода морају на другиој страни наћи, место свега тога животарило се, нису се никакви радови тон такови предузимали из којих би се црпили извесни приходи, а који би приходи заменули утрнуле приходе из градског земљишта. Требало је у то доба не само изводити јавне радове, који по мом мишљењу треба да су једно од најважнијих брига свагдашње градске управе, него је тада у том добу требало свим силама настојати да у првом реду једно од најкористоноснијих јавних предузећа као што је Електрична централа дође у градске руке. У то доба наша данашња Електрична централа могла се добити уз врло јефтине паре. У исту да се утрошило пар стотина хиљада динара данас би имали не само једну модерно уређену електричну централу, могуће са мањим капацитетом од данашње, али која би била у стању да производи електричну енергију куд и камо јефтиније од данашње, а сем тога град не би морао да издаје стотине хиљада за осветлење просторија и улица. Исто тако град је требао у. властитој режији да сагради водовод и да приходи тога водовода покривају један део градског расхода. Такође је требало, јер је за то било могућности да се сагради и једна, за то време молерна кланица, која би одбацивала бар 2—8 пута више прихода од прихода који одбацује данашња наша шупа, коју ми називамо кланицом. Ето то су У главном а специјално за наш град, да не говоримо и о осталим предузећима, као на пр. саобраћајна средства, градске штедионице и др. карактеристична предузећа, која одбацују велике приходе па и у рукама јавноправних тела као што је и нах град, јер ипак је то јасно да рентабилитет ових предузећа је већи ако се наласи у приватним рукама.

Ево из овог кратког излагања можете од прилике да добијете извесну слику о финансијском стању наших градова (мислим градова који се налазе са ове стране Саве и Дунава) јер о србијанским градовима говорити у истом овом смислу како ми третирамо градове не може се, будући је тамо посве други еклоп а до недавна опи нису ни имали град у оном смислу у каквом га ми замишљамо. Наиме србијанески градови се тек сад почињу развијати и према томе и потребе њихове су куд и камо мање него код наших градова, те на тај начин још за сада не можемо у исти ред стављати њихове градове са градовима који се налазе са ове стране Саве и Дунава. Дакле као што рекох сем неколико богатијих градова пиједан град

249