Jugoslovenski Rotar

А

odbija medjutim da izdaje dozvole za uvoz 12 Jugoslavije onih proizvoda, za koje postoji mogućnost da ih uveze 12 zemalja, prema kojima bugarski kliring pokazuje aktivu.

Prema tome situacija je ta, da niti naši izvoznici hoće da iz: voze u Bugarsku putem kliringa, niti bugarska Narodna banka dozvoljava tim putem uvoz iz Jugoslavije onih proizvoda, koje može da povlači iz drugih zemalja.

Pošto, dakle, put preko kliringa uglavnom je zatvoren, obo: strani interesenti pokušavaju onda, da bi se poslovanje izvršilo putem kompenzacija, koje su u Bugarskoj izgradjene u jedan pri: vredni sistem.

Na uvoz iz Jugoslavije putem kompenzacionog izvoza bugarske robe tamošnja Narodna banka gleda već sa više simpatija, jer joj to ipak obezbjedjuje odgovarajući izvoz bugarske robe i sprez čava zabrinjujuće gomilanje klirinSkog salda.

Medjutim, i kod kompenzacija se pokazuju upravo nepremostive prepreke, jer je to, prvo, skopčano sa komplikovanom #1802 vačkom i administrativnom procedurom (iznalaženje kupaca i prodavaoca u jednoj iu drugoj zemlji, pristanak obostranih Narod: nih banaka itd.), a zatim i jedna i druga Narodna banka vezuju svoja odobrenja za razna ograničenja. Tako naša Narodna banka odobrava kompenzaciju samo za 50% vrednosti, a za drugih 50°/o propisuje doznaku putem kliringa, da bi tako omogućila likvidovanje klirinškog salda. Bugarska pak Narodna banka takodjer odobrava kompenzaciju za samo 50% , a propisuje, da se ostalih 50" ima upotrijebiti za isplatu u Jugoslaviji znatnih bugarskih dugovanja s naslova prevoza jugoslavenskim željeznicama.

Ukratko pokazuje se u praksi, da se niti sistemom kompenza: cija ne može postići željena svrha, to jest oživljenje obostranog prometa.

Kao velika teškoća dolazi k tome još i nesrazmerno visoki obračunski kurs u kliringu od 52,08 dinara za 100 leva, Sto bugarsku robu kod nas znatno poskupljuje i Cini nerentabilnim svaki uvoz iz Bugarske.

III. Predlog za novo uredjenje platnog prometa sa Bugarskom

Proučavajući ovo stanje, naši industrijalci koji imaju velikog interesa na poslovanju sa Bugarskom, došli su do zaključka, da bi se sa naše strane trebalo preduzeti dalekosežne i energične mere, da se ovo nezdravo stanje popravi. |

Konkretno, naši interesenti su mišljenja da bi platni promet sa Bugarskom trebalo postaviti na bazu privatnog kliringa i rešili su da zamole našu Narodnu banku da ona u tom smislu upravi predlog bugarskoj Narodnoj banci.

Prethodna neobavezna ispitivanja i pripreme već su učinjeni kod bugarskih nadležnih ličnosti i postoji verovanje da će Bugari takav naš predlog blagohotno ispitati, iako je taj ı takav sistem za njih nov, pa bi ih trebalo tek uputiti u njegovo funkcionisanje i u njegove dobre strane.

19