Jugoslovenski Rotar

Ranije zlo stanje bilo je delom moralne, delom privredne prirode. Ovo je dolazilo u glavnom usled nedovoljnih prihoda, kao i usled odnosa koji su vladali u pogledu rada, stana i životnog izdrz: žavanja. Prihodi nisu bili obezbjedjeni, nagrade nesigurne, naroz čito kod nekvalifikovanih radnika. Dalje postojala je beda kod porodica sa mnogom decom, naročito kad je samo domaćin jedino zaradjivao, te nije bilo nikakvih izgleda na povećanje prihoda. Dalje nezgode su bile u prekomernom radnom vremenu, Sto je bilo štetno po zdravlje, a prilike pod kojima je radnik vršio posao, bile su ne samo nezdrave, već i opasne po Život. Osim toga, položaj radnika bio je otežan visokim cenama, za koje se dobivala rdjava roba. Isto tako i nedovoljna ishrana. prekomerno izdavanje za alkoholna pića kod muškaraca a kod ženskih izdavanja za ukrase — upravo su uništavali radnika.

Ovim materijalnim bedama priključuju se Još i moralna za: ostalost usled: razrivenosti u porodici, neznanja u vodjenju ku: ćanstva, lakoumnog i preranog zaključivanja braka, grubosti i ne: moral supružnika i roditelja, nedovoljnog vaspitanja dece, nedo: stataka za smisao štednje.

Zato su države morale preduzeti zakonske mere za reformu ovakvoga stanja kako u interesu radništva, tako i u interesu poz: slodavaca kao važnih privrednih faktora.

Tako postepeno doneseno je zakonodavstvo za osiguranje u slučaju bolesti, nesreće, invaliditeta, a u najnovije vreme u Ograz nicenoj meri osiguranje za iznemoglost u starosti.

Ako se želi za večita vremena da bude rešeno ovo najviše i čitav svet obuhvatajuće pitanje životnogča opstanka radničkog to moraju biti ispunjeni izvesni preduslovi. Rešenje svega ovoga može da bude ostvareno ako se pri odlučivanju uzmu u obzir ı visoki etički principi humaniteta kao i privredno podizanje radničz: kog standarda života, jer se samo tako može postići opšte zado: voljstvo.

Prema tome valja razviti smisao o pojimanju dužnosti kao i prava kod služeće klase, sve prema principu uzajamnosti, iz čega rezultira da nameštenik savesno obavlja sve mu poverene poslove, i to tako što će u interesu preduzeća ulagati svoje najbolje znanje, najviši trud, i što je svakako najvažnije svoju najvišu savest. Prema tome ulagaće napore po svima svojim snagama za unapre: djenje i procvat preduzeća, pri čemu uvek mora biti najviši zakon: pridržavanje postojeće discipline u dotičnom preduzeću. Najviši PRE postulat u disciplini jeste: korektno ponašanje u svima pri: ikama.

Na suprot tome poslodavac će sa svoje strane takvo ponaša: nje uvek ceniti i uvek biti spreman da takvog svog nameštenika drži u punom poštovanju ı da priznaje njegove sposobnosti. Kao izraz svoga zadovoljstva za takav njegov rad on će mu obezbediti stalno zaposlenje, što znači ı dobru nagradu. Tako bi ga svima svojim postupcima zadobio kao vernog saradnika za sebe ı za svoje preduzeće.

{1