Jugoslovenski Rotar

uputio je srdačan pozdray i dobrodoslicu br. guverneru, našto je om svojim iscrpnim i snažnim govorom, punim TOtarskih misli, uzvratio pozdrav našem Klubu i u znak pažnje poklonio mu svoju guvernersku fotografiju. — Br. Мона Brkić održao je zatim vrlo uspelo predavanje o učešću novosadskih rotara u karitativnoj, socijalnoj i kulturnoj akciji u našem gradu. Lep rad brata Vojina bio je toplo pozdravljen.

Na četvrtom sastanku, pod pretsedništvom br. Dušana Zečevića, potsredsednika, br. tajnik, posle svog redovnog tajni¢kog izveStaja, podneo je izveštaj o nasoj ovogodisnjoj karitativnoj akciji. — Br. dr. Branko Magarajevié odrzao je zatim predavanje 0 svom putu po banovini Hrvatskoj. Oyo predavanje, puno interesantnih zapažanja i misli, pobudilo je opšte interesovanje.

OSIJEK — U mjesecu decembru imali smo svega 4 sastanka. Ovaj mjesec bio je većinom posvećen karitativnom radu, te je naš klub za socijalnu skrb u samom mjesecu decembru izdao Din. 14.000.—.

20 decembra imali smo malu božićnu svečanost u Domu Narodnog Zdravlja, kojom prilikom je podijeljeno 120 kg slanine, po 2 vreće pasulja i brašna, šećera, sapuna i drugo. :

Od predavanja valja spomenuti predavanje bta dra Uzelca »Dr. Robert Koch« koje je bt Proko odrzao prigodom prikazivanja istoimenog filma.

Iz našeg klupskog života spomenuti nam je, da se je kćerka našega brata Jože Galovca 27. o. mj. udala, te je taj radostan dogadjaj u klubu proslavljen velikom veselicom.

PANGEVO. — U mesecu decembru održana su čefiri sastanka. Na prvom sastanku primljen je novi član ing. Dragoljub Maksimović, industrijalac iz Pančeva, te je tom prilikom brat dr. Mihajlović održao odlično predavanje »Rotarski ciljevi«. — Na drugom sastanku referisana je samo obimna domaća pošta. — 'Treći sastanak održan je kao komemorativan povodom smrti pastguvernera Ede Markoviéa, 0 kome je govorio pretsednik brat Tomi¢é kao o пеumornom rotarskom radeniku. — Na četvrtom „sastanku brat ing. Nikola Vlaisavljević održao je veoma zanimivo predavanje: »Melioracioni radovi u pančevačkom ritu«, u kome je u glaynom izneo istorijat zadamljavanja i drugih melioracionih radova u pančevačkom ritu. Ovaj posao obavilo je sa potpunim uspehom francusko društvo »Batignol« za ukupnu cenu od oko

342

270,000.000 din. IsuSivanjem rita dobije no je oko 65.000 katastralnih jutara prvoklasne oraée zemlje, od koje privatnici imaju samo 15.000 jutara, te se je tako taj posao državi odmah isplatio. Pored dobijanja velikog kompleksa plodne zemlje, država se koristila i time, što joj Je nasip omogućio da podigne željezničku prugu i put kroz sami rit, bez čega bi trase za isto morale ići drugim pravcem uz daleko veće troškove. Ovo svoje predavanje brat Vlaisavljević nastaviće nizom predavanja O melioracionim radovima, uopšte u državVi,

PETROVGRAD. — Čovečanstvo i pojedinac nisu obezbedjeni od nedaća i patnji, — ima sila elementarnih i ljudskih, koje ruše, obaraju i ubijaju. Ali ima i sila koje se bore protiv destruktivnih sila. Ima jedna sila, koja stvara, uzdiže, obnavlja, povraća u život, goni bolest, uklanja bedu, smanjuje zlo, ublažava patnje, spasava, seje vrlinu i doprinosi opštoj sreći i napretku. Ta sila je Crveni krst. Sa ovim rečima je naš brat dr Kristić Dimitrije, inače pretsednik ovdašnjeg Crvenog Krsta, završio svoje iscrpno predavanje o postanku delatnosti i stremljenjima Crvenoga krsta.

Brat Miloš Stanojević nam je na dva uzastopna sastanka govorio O bratskoj Bugarskoj, i to na prvom nam je izneo pod naslovom »Mi i Bugari kroz vekove« poreklo Bugara i njihovo doseljavanje na Balkan krajem V. veka za vreme vladavine Vizantijskih imperatora Zenona, i u prvoj polovini VI. veka za vreme Justina I. i Justinijana I, pa dalje za vreme Tiberija i Mavrikija krajem VI. veka sve do Konstantina IL. i Konstantina Pogonata u VII. veku. Brat Miloš je ovo svoje prvo predavanje završio ovim rečima: Tako, krajem X. veka završava se prvi period Bugarske istorije njenom propašću i padom pod Grčku vlast.

U drugom svom predavanju brat Mi105 пат: је соуомо о Ђгашзкој Вибатskoj od V. veka pa je opisavši u detalje sve naše razmiricc završiO SVOJE predavanje propraćeno projekcijama, rekavši: Zasićeni bezobzirnim intrigama Bugari i Srbi uvideše da im nema sreće u uzajamnom ubijanju ,već samo u večnom prijateljstvu. Sve što je do sada u našoj uzajamnoj istoriji bilo, ima samo jednu argumentaciju: intrige su ubijale telesa naših i bugarskih ljudi, ali nemogahu ubiti u nama dušu koja je slovenska i samo slovenska.