Jugoslovenski Rotar

PENZIONO OSIGURANJE TRGOVACA I NJIHOVIH PORODICA

Cedomir T. Petrovic, R. C. Beograd (Predavanje održano u R. C. Beograd 18 novembra 1940.)

Naš tajnik g. Mijić želeo je, da i ja, kao vaš novi član, spremim jedno malo predavanje, ostavljajući meni da temu sam izaberem.

Vama je svima poznato, da sam ja trgovac a ne profesor ili pravnik i da se bojim, da Vas mojim predavanjem neću moći posve zadovoljiti, uostalom evo prilike za mene, a i za vas, da o tome predavanju sudite.

Nalazeći se na čelu uprave Trgovačkog fonda i njegove Hipotekarne banke, ustanove, koja se jedina stara za penziono osiguranje trgovaca i njihovih porodica, ja sam se rešio, da vam večeras govorim o penzionom osiguranju trgovaca u opšte, a napose kod Trgovačkog fonda.

Trgovinom kao zanimanjem, dakle trgovačkom profesijom bavi se vrlo veliki broj ljudi i žena, u svima zemljama i od najstarijeg doba, uvek sa promenljivom i nesigurnom srećom, manji broj uspeva da u tom zanimanju lepo zaradi i time obezbedi svoju starost i svoju porodicu, dok daleko veći broj počinje, radi izvesno vreme, pa nekad svojom greškom u poslu, bolešću ili nesposobnošću, a vrlo često i sticajem prilika, nad kojima nema kontrole, kao što su ratovi, u kojima mi po nesreći ne oskudevamo, inflacijom novca i t. d. propadnu, ostanu bez igde ičega, tako reći na ulici sa svojom porodicom i onda padaju na teret svoje familije, poznanika ı opština.

Broj ovih nesretnika daleko je veći od sretnih, i što je vrlo važno, zapaziti treba, da su vrlo česti slučajevi da najimućniji trgovci kao i oni srednjeg i slabog stanja, dolaze u položaj da ostanu bez igde ičega, a mi takvih slučajeva imamo vrlo mnogo u Beogradu, u celoj zemlji i na strani.

Apelovati na državu, da ona osigura i trgovački stalež, kao što je osigurala svoje činovnike, oficire, radenike i druge, nije moguće, jer i svoje penzionere teško nosi, naposletku trgovci se smatraju kao imućnija i samostalna klasa, koja treba da svoju brigu vodi i da obezbedi svoju starost i svoju porodicu.

Godine, desetine i stotine godina, prolazile su, trgovci su bili vezali svoju budućnost za sudbinu, radili su svoje poslove, ko je uspeo bio je sretan, a ko je propao — nesretan, ali je ovih bednih bilo sve više i više, tako da je stvarnost otvorila oči i naterala nas, na razmišljanje imali tome leka i pomoći, i kako da se pomogne.

Beogradski trgovci, okupljeni u Srpskom Trg. Udruženju, svestrano su počeli pretresati i proučavati način za svoje penziono osiguranje, najzad su izradili Statut Trgovatkog Fonda, koji je podnet na odobrenje Ministru narodne privrede dr. Milovanu Milovanoviću, koji je isti potvrdio 17 oktobra 1901 god. G. P. br. 137. Tog momenta pretsednik Srpskog Trg. Udruženja bio je Petar I. Jovanović, potpredsednik Kosta dr. Riznić, a blagajnik Solomon Azrijel.

Pošto je statut bio odobren, pristupljeno je izradi Zakona o povlasticama Trg. Fonda i njegove Hipotekarne Banke. Na izradi ovog zakonskog predloga pored ostalih mnogo je sarađivao dr. Vlada T. Marković.

236