Jugoslovenski Rotar
Zakon o povlasticama Trg. Fonda i Hipotekarne Banke bio je na rešavanju u Narodnoj Skupštini 27 januara 1902 god. i u načelu izglasan sa 89 glasova, 1 protiv a 1 nije glasao, u pojedinostima izglasan je na 79. redovnom sastanku Narodne Skupštine 29 januara 1902 jednoglasno, zatim je zakon podnet na odobrenje Senatu, gde je 11 februara 1902 primljen jednoglasno u načelu a 12 februara 1902 definitivno usvojen.
22 februara 1902 zakon je potpisao Kralj, obnarodovan je u Srpskim Novinama i nakon mesec dana stupio je u Život.
Sa ovim je bio svršen zakonski deo posla, sad je trebalo pristupiti radu. Srpsko Trgovačko Udruženje 15 maja 1902 godine uputilo je proglas svim trgovcima u zemlji, izveštavajući ih o dobivenoj povlastici za osiguranje i pozvalo ih da pristupe u članstvo a u isto vreme dajući im potrebna obaveštenja. Sem ovog proglasa stalno je preko Trgovinskog glasnika pisano i objašnjavana korist od osiguranja, dajući u detaljima potrebna objašnjenja o koristi, pravu i dužnosti članova.
3 juna 1902 profesor univerziteta g. Milić J. Radovanović održao je vrlo dokumentovano predavanje »O štednji« s pogledom na ustanovu Trgovački Fond, gdje je i računom dokazao korist od osiguranja, citirajući reci engleskog ekonoma Adama Smitha, koji je rekao da je »štedljiv čovek javni dobrotvor a neštedljiv čovek javni druStveni neprijatelj« rekavši pored ostalog »da ljudi koji štede samostalniji su, bezbrižniji, bolje umeju da cene vrednost onoga što svojim radom steknu«.
15 septembra 1902 god. u Građanskoj Kasini u Beogradu pozvalo je Srpsko Trgovačko Udruženje i Beogradska Trgovačka Omladina zbor sviju trgovaca i omladinaca, kojom je prilikom ponovo govoreno O koristima osiguranja, upisavši tom prilikom preko 100 članova.
Biće od interesa da Vam citiram telegram, koji je uputio zboru Mihailo Pavlović, beogradski trgovac iz Beča, gde je boravio poslom a koji glasi:
»Pretsedništvu Srpskog Trgovačkog Udruženja za Trgovački Omladinski Zbor, Beograd.
Najsrdačnije čestitam današnjem zboru rad, koji je od neocenjive koristi po budućnost srpskih trgovaca i njihovog podmlatka.
Mi stariji velikim trudom i izdržljivošću radili smo da dobijemo zakonsku mogućnost za osnivanje blagotvornog fonda za osiguranje pojedinaca i porodica naših i uspeli smo.
Sad je na nama svima, starija i mlađa braćo moja, da ostvarimo i u delo privedemo ono, što smo tako želeli, a to je osiguranje sebe i svoga naroda za svaki slučaj u prevrtljivoj sreći trgovačkoj.
Napred braćo trgovci, napred omladino, brinimo se sami o sebi i o svome narodu, na drugoga ne čekajmo. Budimo sami sebi i svome narodu zaštitnica, odvajajmo paru po paru za osiguranje svoje i svojih milih, te da u teškim časovima neimaštine ne pružamo ruke prošnji, jer je ona strašna.
Nemojte dozvoliti, da se osramotimo, te da se naš svet smeje primenjujući na nas izreku o plehanoj furuni.
Molim upišite me sa 100 dinara mesečnog uloga. Srdačno pozdravlja ceo zbor, Mihajlo Pavlović, trgovac.«
237