JUS standardizacija
: STANDARDIZACIJA
3.19
3.2. 3.21
3.23
3.24
3.25
4.3,
Ukoliko je lanemo seme vlažno, pa postoji pret postavka reklamacije u pogledu vlage, odnosno postoji mogućnost da se seme u hermuetički zatvorenim: sudovima pokvari, tada se mzimaju dvosrtulkii konačni uzorci odl kojih se jedam mora: prosušiti. Ovakav se uzorak mora posebno označiti da je izvršeno prethodmo sušenje.
Veličina i broj uzoraka
· Kod isporuka lanenog semlena. do 10.000 kg, količina prosečnog uzorka mora da bulde majmanje 4 kg. Ako je jedma isporuka veća od 10.000 kg, onda se od svakih daljih, 10.000 kg ili započetih 10.000 Mig uzima još po 2 kg za prosečni uzorak.
Uzorci! se uzimaju od cele jedne isporuke ili od jedinice isporuke, naprimer od celog tovara od 1.000 tona: ili od svakog vagona (transportnog sredstva) posebno. :
Alko je lanemo seme isporučeno u vrećama, pojedimačni uzorci se uzimaju iz svake 10-te vreće od jedne isporučene partije preko 20 tona. Kad jedma isporuka iznosi preko 20 tona tada se uzimanje uzoraka vrši iz svake 2O-te vreće iznad količine odi 20 tona.
Svaki: konačan uzorak namenjem ispitivanju: mora imati težimu: najmanje 1 Kg, al iz svalke izvTšerie isporuke jedme partije mora se odvojiti! majmamje 4 konačma uzorka, shodmo tačci 3.17 OVOBS stamdardia. A)
Ukoliko se ukaže potreba za većim brojem konačnih uzoraka (za slučaj iz tač. 3.19) mora se srazmerno: povećati Količina prosečnog uzorka: prilikom uzimamja uzoraka.
Način ispitivanja
Priprema uzoraka! za amalizu.
Uzorke koji se dostavljaju laboratoriji na ispitivanje, otvara lice koje vrši ispitivanje. Opis uzorka kao: ozmaikle, njegov spoljašnji izgled i stanje, sastavni su deo ispitivamja! i moraju: biti navedeni ma poečtku izveštaja.
Alko je uzorak veći, uzima se ponovo mešamjem i četvrtanjem sredmji mianji uzorak iz kojeg se izdvoje količine potrebne zai ispitivanje uz prethodmo mešamje. n
Za određivanje stranih, primesa uzima se seme u ishodnom stanju t.j. bez prethodnog drobljenija. i usitnjavanja. č
Za određivanje vlage seme se drobi u miimu ili avamu, a isto tako i za odmeđivanje ulja u semenu potrebno je da se izvrši što hitnija meljava. Pošto se fimo, mlevenje ne može sprovesti kod uzoraka semena lama sa većom: vlagom, tO se usitnjavamje sprovodi posle prve ·ekstraikcije u tarioniku sa peskom.
Sva određivanja treba izvršiti u što kraćem vremenu od časa otvaramja: uzorka i sprečiti isušavanije otvorenih uzoraka.
Određivanje stramih: primesa Izmeri se 10 do 20 g lamlenog semema, razastre na glatki crmi ili beli papir, odmosno staklo, pa se pomoću pimcete i drugih sredstava izdvoje primese iz semena. Primese se izmere, a radi komtrole i čisto šeme. Zbir semena i izdvojene mečistoće ne sme se razlikovati više odi 0,2 g: od celokupne količine izmeremog, semena koja je uzeta za mamalizu. Dobijeni rezultat izražava sle. u procentima stranih primesa! (P) na originalno seme prema fOoTmali: n
P—— ŽX 100 a
n — izmerena težina primesa. u: 8. a — izmerena težina semena lama u Bg.
4.3
4.4
4.5
Određivanje vlage.
5 do 10 g razdrobljemog semena lama izmeri se u posudi za merenje i suši 2 časa u sušionici, ma 105"C., Posle sušenja hladi se 4 časaru eksikatoru i meri u zatvorenoj. posudi. Sušenje se ponavlja do konstantne težine tj. dok razlika dvaju uzastopnih merenja ne bude mamja. od 0,17, računato na izmerenu količinu semena. U slučaju ponovnog sušenja ovo se ponavlja 1 čas a hladi ma isti način kako je rečeno ranije. Dobiveni rezultat izražava se u procentima (V) na Ooriginalno seme prema formuli:
a — b M= >. 100 | e a a = izmlerema količina originalmog semena U 8, b — izmerena količina semena posle sušenja u 8.
Određivanie ulja,
5 do 10 g dobro usitnjenog semena lana izmeri se i stavi u čauru za ekstrakciju. U čauri se suši 1 čas u sušionici na 105" (sušenje +reba produžiti alkuio seme sadrži više od 15% vlage), zaitm. se ekstrahuje 6 časova u Sohlet aparatu ili 2 sata u aparatu po Twiselmamu. BEkstrakccija se vrši redestilovanim: petroletirom (JUS B.H2261). Posle dovršenja ekstrakcije iz ekstraktora se ispari rastvarač, suši 1 čas na 103'%C do 105%C, hladi % časa u eksikatoru i meri. Čaura sa \ekstrahovanim semenom posle ispiranja rastvarača suši se takođe Yı. čas na temiperatturi do 105"C. Posle toga sadržaj čaurč prenese se u tarionik izmeša! sa peskom (pesak mora bili iskuvam u hlorovodičnoj kiselini, dobro opram. i prosušen), dobro smrvi, ·kvantitaltivno prenese u čauru i "'ekstrahira još 2 časa. Iz elistrahiramog dela dobivemog posle druge ekstrakccije ispani se rastvarač a ostatak suši ma 103"C do konstanime težine, hladi 5 časa u eksikatoru i posle toga meri. Težima ulja smatra se konstantnom, ako se posle ponovnog sušenja od 14. sata procenat ulja ne menja više od 0,19%. Ako je težina ulja dobivenog drugom; ekstrakcijom veća od 10 mg, mora se ekstrakcija sa peskom. ponoviti. Ovo se ponavlja sve dotle dok težina ulja ponovne ekstrakcije za vreme od 2 časa me bude manja od 10 mg.
Dobiveni rezultati izražavaju se u procentima sirovog ulja (U) na origimalno seme prema formulili: Cc U —=>——= X 100 a
a — izmerena količina originmalmog semena u S, c — izmerena. količina ulja (zbir ulja iz glavne i ponovljenih ekstrakcija) u 8.
Određivanje slobodnih masnih kiselina u sirOvom ulju semena lama.
Slobodne masne kiseline određuju se neposredno posle određivanja. ulja.
Osušenom i izmerenom: ulju dobivenom ekstrakcijom doda se 25 do 30 ml neutralne smese eitilaltltohola i etra (1:1) promućka se i titruje sa 0,1 m alkoholnim rastvorom KOH uz fenol-ftalein: ikao imdikaitor. |
Slobodne masne kiseline izražavaju sle u Dprocentima kao oleinska Riselima.
Procenat slobodnih muasnih iselimal (So) kao oleinska kiselina izračunava se prema sledećoj formuli: -
a X 0,0282 X 100
O = : 3- E a — broj upotrebljenih ml 0,1 n rastvora KOH, Bg — izmerena količina ulja u g.
|