JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA ; | Se

IH: — Ostali potrošači hiloxra

Među ostale potrošače ubraja se industrija papira i celuloze, gde postoji tendencija povećane upotrebe belih papira, zatim prečišćavanja pijaće ı industrijske vode i drugo.

U našoj zemlji hlor se najvećim delom troši u proizvodnji polivinilhlorida, hlorovanih derivata ugljovodonika, u industriji celuloze i papira, tretiranju vode i metalurgiji

Proizvodnja hlora u svefu i kod nas

Radi ilustracije interesantno je navesti do kakvih Je strukturnih promena došlo u proizvodnji najvažnijih anorganskih baznih hemikalija u periodu od 1929. do 1961. godine.

| | H.SO, | N.CO,. | NaOH Cl,

| Godina | - | : : - :

| | u 1000t | indeks | u 1000t | indeks | u 1000t | ind.ks | u 1000 t | indsks 1929. |___12.700 100 | ___5.000 |__100 1.500 100 400 100

| | 2

| 1950. | __27.800 219 | _10.600 212 6.000 400 3.000 750

| 1955. |___39.800 | __310 12.900 258 8.100 540 5.600 1.400 1960. | __50400 | 397 15.800 | 316 | 11.200 747 7.800 1.950

| 1961. | 51.300 | 404 —=: ai == MV E Paa |E = = =

Iz tabele se može zaključiti da je proizvodnja hlora u navedenom periodu povećana za oko 20 puta, dok je kriva porasta proizvodnje ostalih anorganskih hemikalija daleko blaža.

U našoj zemlji, sa opštim razvojem hemijske industrije povećana Je osetno i proizvodnja hlora i ona iznosi nešto preko 25.000 t/god. Najveći proizvođači su: „Jugovinil“ — Kaštel Sućurac; „Soda“ — Lukavac; Tovarna hem. izdelkov — Hrastnik; „Elektrobosna“ — Jajce i „Biljana“ — Skoplje (u izgradnji). Od manjih kapaciteta imamo: Fabrike celuloze iz Banja Luke, Sremske Mitrovice ı Ivangrada.

Standardizacija tečnog hlora

S obzirom na navedeni značaj ı povećanu važnost potrošnje hlora u našoj zemlji na inicijativu Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju ı u saradnji sa Savetom hemijske industrije SPK-e pristupilo se izradi predloga jugoslovenskog standarda za tečni hlor. Izrada je poverena inž. Jakšić Milanu, šefu hlornog pogona „Jugovinila“- — K. Sućurac, koji je veoma savesno ı uspešno obavio ovaj složeni posao. Pri izradi predloga autor se služio postojećim standardima niza stranih zemalja (Indija, Poljska, USA, Japan, NDR), kao i najnovijom stručnom literaturom iz ove oblasti (pretežno USA).

Od fizikalno-hemijskih karakteristika propisane su sledeće: sadržaj hlora, sadržaj ugljendioksida i sadržaj vlage. Sadržaj FeCla, H,SO, i neispariljivih materija nije propisan, ali su na\edene metode njihovog određivanja u slučaju specijalnog zahteva potrošača.

Kod izbora analitičkih metoda vodilo se računa o usvajanju najprikladnijih, koje se mogu

primeniti u svakom hemijskom laboratorijumu. Ovde su korišćena postojeća iskustva, inostrani standardi i stručna literatura.

Od predloženih metoda nije uzeta u obzir „metoda za određivanje NCI,“, smatrajući da nije potrebna kod ispitivanja hlora dobivenog elektrolizom zasićenih vodenih rastvora natrijumhlorida.

Ovaj standard dalje obuhvata način uzimanja uzoraka iz čeličnih boca od 150 kp, čeličnih bačava od 1000 kp i vagonskih i autocisterni, zatim način pakovanja, smeštaja i transporta, sa upozorenjima karakterističnim za ovu materiju. Pri ovome su korišćena dosadašnja iskustva u fabrikama „Jugovinil“ i „Elektrobosna“, a isto tako inostrana iskustva i propisi.

S obzirom na važnost standarda za tečni hlor, očekuje se da će zamteresovana hemijska

preduzeća i ostali potrošači pažljivo proučiti ovaj predlog ı svojim sugestijama i primedbama pomoći da celishodno odgovori svojoj nameni.

Inž. S. Levata