JUS standardizacija

98

ima oko 700 do 800 stručnjaka koji rade u tehničkim odborima i pododborima JEK-a.

Opšte je mišljenje da je rad ovih stručnjaka na standardizaciji otežan zbog neshvatanja značenja standardizacije u mnogim preduzećima, ponekad i od strane samih rukovodilaca preduzeća. Neophodno je da se za sve bitne dokumente sazivaju sastanci tehničkih odbora i da se za njih osigura prisustvo sekretara i članova tehničkih odbora. Dipl. ing. B. BELIN (»Rade Končar«, Zagreb) ističe da se neposredno uverio da je situacija u inostranstvu sasvim drukčija, da se poslovi na standardizaciji shvataju ravnopravno sa ostalim poslovima u preduzeću, pa je citirao izjavu jednog od rukovodilaca koncerna u kome je bio: »Naš koncern ne može sebi dozvoliti luksuz da ne bude obavešten kako će izgledati standardi i da ne utiče na njih, te da dođe u situaciju da razvija nešto što u toku sledećih pet godina neće biti u skladu sa standardima«.

Prema mišljenju Dipl. ing. N. MARINOVIĆA, (Inst. »Rade Končar«, Zagreb) rad bi se intenzivirao ako bi JEK imao veća sredstva kojima bi pomagao odbore. Ta sredstva, ako ne mogu na drugi način, mogla bi se dobiti povećanjem članarine.

Prof. ing. Z. PLENKOVIĆ smatra da bi se svakako morala obezbediti sredstva makar za rad na izradi opštih standarda (rečnika, standarda za simbole, veličine itd.), Jer na ovim poslovima nema direktno zainteresovanih od strane preduzeća.

Posebno je istaknuta potreba upoznavanja naše Javnosti sa značajem standardizacije za našu zemlju, putem sredstava masovnog. obaveštavanja: televizije, dnevne i stručne štampe (IT novine, »Elektrotehnički vesnik«, »Energija« i dr.). U tome cilju bi svaki sekretar odbora JEK-a, koji prisustvuje zasedanju IEC-a i CEE-a, trebalo da pošalje svoj izveštaj za štampu.

saradnja sa međunarodnim organizacijama (IEC, CEE, ISO, itd.)

Konstatovano je da je učešće naših stručnjaka u radu međunarodnih organizacija sasvim nedovoljno. Ne razmatraju se dokumenti koji cirkulišu, pa se čak, u dosta slučajeva, ne šalje ni glasački listić. Pročitan je zaključak Izvršnog odbora sa sastanka od prošle godine sa istom konstatacijom i komentarom da to ima loše posledice pri kasnijem donošenju jugoslovenskih standarda. Naime, ponekad se javljaju slučajevi gde su preporuke IEC-a teško prihvatljive u našim uslovima, ali je isto tako neuputno menjati ih sada u našim standardima, jer smo to prećutno prihvatili pri donošenju preporuka IEC. Sa druge strane, naši standardi bi se razlikovali od standarda drugih zemalja, što bi pri izvozu i uvozu pravilo velike smetnje.

Prof. Dr. ing. A. OGORELEC (Elektrotehnički fakultet, Ljubljana) iznosi da se najveći deo posla

u organizaciji IEC obavi u radnim grupama. To zahteva izdatke oko 10.000 din. po čoveku, pa se pita kako ta sredstva obezbeđivati. Smatra da bi se postupci oko usvajanja preporuka u nas mogli još uprostiti.

Sekretari odbora su upozoreni da redovno obaveštavaju članove o glasačkim listićima i da ih na vreme šalju, kao i da svoje prijave za zasedanja dostavljaju na vreme, jer zakasnele prijave stvaraju organizatorima zasedanja velike teškoće, a uvedene su i dopunske kaznene takse.

Od 22. do 30. oktobra 1973. godine održava se u Ljubljani zasedanje odbora IEC, i to: TO 21 akumulatori, TPO — 2I1A alkalni akumulatori, TO 35 — primarne ćelije i baterije, TO 49 piezoelektrični kristali i pripadajući uređaji, TO 57 — visokofrekventni sistemi veza na energetskim vodovima i TO 69 — električna drumska vozila, čijom organizacijom rukovodi prof. F. MLAKAR. Predloženo je da se u 1974. godini u Jugoslaviji održi sastanak TPO 31A za neprođorne oklope.

Generalni sekretar prof. F. MLAKAR je izvestio da je JEK pokrenuo akciju za uključivanje Jugoslavije u međunarodne organizacije (CB i CENEL), u cilju međunarodnog priznavanja atestiranja uređaja za domaćinstvo i sastavnih delova u domaćim laboratorijama. Ova akcija je prekinuta dok se ne donese novi jugoslovenski Zakon koji bi regulisao pitanja atestiranja i dodeljivanja znaka kvaliteta. Ovo je neophodno u zakonu precizirati da bi se mogli ispuniti uslovi koje odgovarajuće međunarodne organizacije postavljaju.

priprema novog jugoslovenskog zakona o standardizaciji

Učesnici plenuma su se veoma živo interesovali za izradu novog Zakona o standardizaciji. Izneti su ovakvi stavovi.

Rad na pripremi i izradi zakona ne sme biti kabinetski, već mora biti otvoren za što veći broj stručnjaka iz svih oblasti.

Jugoslovenski zavod za standardizaciju će razmotriti mogućnost da se putem biltena »Stanđardizacijać omogući svim zainteresovanim da prate ovaj rad, a da preko JEK-a ili direktno, dostavljaju svoje primedbe i sugestije.

Istaknuto je da se u Zakonu mora voditi računa da Tehnički propisi budu jedinstveni za celu zemlju i u skladu sa standardima. Naime, izneti su primeri neslaganja Tehničkih propisa i standarda i postavljen je zahtev da se rad na ovoj materiji objedini, o čemu se mora voditi računa pri izradi novog Zakona. Time bi se izbegle neželjene situacije da svaka republika, pa čak i organizacija tumači i primenjuje tehničke propise na svoj način.

Opšte je uverenje da je sada momenat pri stvaranju novog Zakona da se izbegnu svi dosadašnji krupni nedostaci, te da se jasno definišu: tehnička regu-