JUS standardizacija

99

lativa (gde spadaju stanđarđi, propisi i dr.), ovlašćene kontrolne stanice (za proveru artikala, projektovanja i izvođenja itd., po uslovima i metodama propisanim tehničkom regulativom) i, najzad inspekcijska služba koja će se starati O njihovom sprovođenju u život.

Dosađašnja praksa je pokazala da sada postoji nedovoljna razrađenost i usklađenost čitavog ovog sistema, te su prisutni stručnjaci živo zainteresovani da učestvuju u radu na njihovom pravilnoni postavljanju u okviru novog Zakona.

izdavanje standarda na 4 jugoslovenska

jezika

Diskutovano je o sledećim tezama:

— Da tehnički odbori i pododbori obrađuju predloge standarda samo na jednom jeziku i to na jeziku predloga, što je u praksi 95% slučajeva na srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom jeziku. Istovremeno će se na odborima dati s'ručni izrazi na sva 4 jezika, koji će kasnije prevodiocima omogućiti pravilan prevod standarda.

— Da se prevod na ostala 3 jezika izvrši u okviru Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju.

— Da se odmah u organizaciji Tehničkog odbora 1 pristupi izradi elektrotehničkog rečnika, pri

čemu treba angažovati i odgovarajuće struč-

njake uz honorar. Tehnička komisija od 4 člana će izraditi gornje teze ı dati konkretan predlog kako pristupiti organizovanju prevođenja. U Komisiju su ušli: prof. F. MLAKAR, predsednik komisije, prof. dipl. ing. R. VOLF ız Zagreba, dipl. ing. Toma JOVANOVIĆ, iz Beograda i jedan profesor sa Elektrotehničkog fakulteta u Skoplju. Predstavnici Zavoda za standardizaciju su organizacijski uključeni u ovu komisiju. Prisutni su sa ovog sastanka otišli sa uverenjem da sadašnji ı budući nivo jugoslovenske proizvodnje, trgovine ı potrošnje unutar zemlje i u saradnji sa inostranstvom zahteva veće angažovanje svih na neodložnom rešavanju razmatranih problema koji su vezani za unapređenje domaće standardizacije u oblasti elektrotehnike, što se nesumnjivo odnosi i na ostale oblasti privrede. Sastanak je jasno pokazao da značaj standardizacije ı rad na standardiza-– ciji u Jugoslaviji, kao zemlji u dinamičkom razvoju, dobija sve više onaj obim koji se približava industrijski razvijenim zemljama u svetu. Izdavanje jugoslovenskih standarda, koji imaju za cilj da štite interese proizvođača, trgovine i potrošača dobara i usluga i da unapređuju međunarodnu razmenu i poslovnu saradnju u sve većoj meri postaje ne samo potreba, već i neophodnost naše zajednice.