JUS standardizacija

I od ovih jedinica mogu se po potrebi ob=razovati izvedene jedinice.' Naprimer ,veo= ma često se upotrebljava jedinica za br-

zinu: km/h (kilometar na sat). Isto tako

uobičajeno je da se kao jedinica za ener= giju, rad i količinu toplote upotreblja-

vaju Wh (vatsat) i kWh (kilovatsat).

U nekim delatnostima su izvesne merne jedinice dugogodišnjom upotrebom stekle pravo gradjanstva koje je, bar zasad,te-= ško osporiti. Tako se i danas u DOmOrStvu za merenje rastojanja upotrebljava morska milja, a za merenje brzine ČVvOZT.

Morska milja je nastala iz potreba navigacije. Pošto se položaj svake tačke na zemlji odredjuje njenom geografskom dužinom i širinom izraženim u uglovnim stepenima, minutama i sekunđama, navigato= rima je izračunavanje predjenih rastojanja znatno olakšano ako se jedinica za dužinu izabere u funkciji geografske širine. Stoga je morska milja definisana kao dužina luka meridijana koja odgova-– ra geoqrafskoj širini od jedne minute. Medjunarodna morska milja iznosi tačno 1.852 m. Ova vrednost je usvojena na Medjunarodnoj hidrografskoj konferenciji 1929. godine i manja je za O,O015% (0,275 5 m) od vređnosti koja bi se dobila po definiciji.

Pobornici metarskog sistema nastoje da se i u navigaciji upotrebljava kilometar za jedinicu dužine. Prvi korak u tome nastojanju je decimalizacija jedđinice ravnog ugla: jeđinica građus (ili qon) definiše se kao stoti đeo pravog ugla. Ugao od jednog stotog đela građusa, centigrađus (carađd),odseca svojim kracima na zemljinom meridijanu luk približno jednak 1 km (tačno 1,OOO 288 8 km).Prema tome, ako bi se prešlo na označavanje geografskih širina i dužina u qradusima, kilometar bi postao praktična jedinica za navigaciju. Medjutim, trađicija i dugogođišnje navike toliko su jake da ova nastojanja dosad nisu dala očekivane rezultate. Neke jedinice se nameću svojom praktičnošću u svakodnevnoj primeni. Tako je bar prikladniji za niz potreba od decimalnih jedinica kPa i MPa pošto je atmosferski pritisak približno jednak 1 bar što odgovara 1OO kPa, odnosno O,l MPa. Takodje je i celzijusov stepen za merenje temperature u svakodnevnom životu praktičniji od kelvina. Jednostavnije je reći da je maksimalna dnevna temperatura bila 28OC nego 301,15 K.

Ima jedinica čija je upotreba još uvek zakonski dopuštena iako se sve manje UpO-

110

trebljavaju. Tako se u tekstilnoj industriji za odredjivanje podužne mase vlakna upotrebljava teks, a u elektrotehnitci var za odredjivanje električne jalove snage.

Tabela 8 navodi merne jedinice koje ne pripadaju SI a čija je upotreba u Jugo= slaviji zakonski dozvoljena.

merne jedinice van SI koje se mogu upotrebljavati samo do kraja 1980. godine

Česti su nesporazumi koji nastaju usled brkanja pojmova "masa" i "težina". Masa Je svojstvo svakog materijalnog tela, a težina je sila kojom na tu masu deluje zemljina teža. Jedan kilogram šećera ostaće nepromenjene mase i u svemirskom brođu u bestežinskom stanju. Da bi se ne= sporazumi izbegli pokušalo se sa razliko= vanjem jedinica "kilogram mase" i "kilo= gram sile", gde je "kilogram sile", kas= nije nazvan "kilopond", definisan kao si= la kojom zemljina teže deluje na teg od jednog kilograma. Neđostatak ove definicije je u tome što ubrzanje usled zem= ljine teže nije isto na svim tačkama zemljine kugle. Zato se moralo pribeći usvajanju jedne stanđardne vrednosti ubr= zanja usled zemljine teže. Nesporazumi

su medjutim, ipak ostali. Tek uvodjenjem SI pojmovi su jasno razdvojeni: jeđinica za merenje mase je kilogram (kg), a jedinica za merenje sile je njutn (N). Kilopondu u jednom skladnom sistemu jedinica nema mesta.

Danas svaki osnovac zna da motor "Zastave 101" ima 55 konjskih snaga! Medjutim, malo ko razmišlja o tome kakva je to jedinica. Konjska snaga (oznaka: KS) je merna jedinica koja ne pripada ni jednom sistemu. Definisana je kao snaga potrebna da se teg od jednog kilo=grama podigne na visinu 75 metara u toku jedne sekunde. Prvi neđostatak ove definicije je isti kao kođ kiloponda: vezivanje za ubrzanje usled zemljine teže. Drugi je neđostatak što nije univerzalno prihvaćena. Angloamerička konjska snaga (oznaka: HP) veća je za oko l,4% jer je đefinisana podizanjem tega odđ jedne funte na visinu od 55O stopa. No i pored toga konjska snaga se upotrebljava za izražavanje snage motora sa unutrašžšnjim sagorevanjem. U drugim delatnostima, u elektrotehnici na primer, jedinica SI za snagu "vat" u isključivoj je upotrebi u čitavom svetu. Snage svih naših elektrana izražene su u megavatima (MW) a isto tako i snage svih aparata u na-