JUS standardizacija

nema usvojene oznake

dužina

Vrednost jedinice izražena jedinicama SI

1 morska milja = = 1 852 m

Tabela 8

Delatnost u kojoj se dozvoljava upotreba vansistemske jedinice

za ođredjivanje

rastojanja u pomorskom i vazdušnom saobraćaju

nema brzina

usvojene oznake

1 čvor = 1 morska milja na sat = = 55 m/s=O,514 m/s

za odredjivanje brzine u pomorskom i vazdušnom saobra=

ćaju

šim domaćinstvima. Niko neće reći da ima grejalicu od 2,72 konjske snage, već od 2 kilovata, niti sijalicu od O,135 konjske snage već od 1lOO vata! Prema tome,

i konjska snaga kao vansistemska jedinica mora iz svakodnevne primene da postepeno predje u istoriju!

Slično je i sa jedinicom za merenje količine toplote: kalorijom. Prvobitno je definisana kao količina toplote potreb-

za ođredjivanje vršine zemljišta

Tha=IO OCO m =O aj 15 mase atoma 12 : nuklida G hemija i fizika 1 u=1,660 53-10 kg tex O,1 g/km = za ođredjivanje pomasa |L -6 dužne mase tekstil=J1O | kg/m nog vlakna voltam- za odredjivanje priviBoa: per VA ·1 VA W dne snage naizm.elektr. struje var var l var 1 W za odredjivanje reaktivne (jalove) snage naizmeničme električne struje kinetička enercija ener= |elektrcn- koju dobije elktron gija volt eV prelazeći potencijalnu fizika razliku od 1V u vakuum l6V=1,602 19.10 19J pritisak bar bar l bar 1OO OOO Pa tempe- |Celzijusov|'o 116 =1 K = ratura stepen G (temperatura od O C odgovara temperaturi od 273,15 K)

na da se 1 cm3 vođe zagreja za 1lOC.Kasnije se uviđelo da specifična toplota vođe nije jednaka na svim temperaturama pa je rečeno da definicija važi izmedju 14,50OC i 15,590C. Medjutim, ni ta definicija nije bila dovoljno precizna pa je ustanovljeno da je to prosečna vrednost izmedju O i 1OOO0C. Tako je nastalo nekoliko raznih kalorija koje svakako nisu doprinele preciznijem sporazumevanju.

SI je i u ovom slučaju nedvosmislen: količina toplote je energija koja se meri

111