JUS standardizacija

obrazovanje kadrova za standardizaciju u oblasti prehrambenih proizvoda

prof. dr. Dušan Stanković

I ovom prilikom treba istaći neospornu činjenicu da od pravilne ishrane, uslovljene prvenstveno raznovrsnom hranom, visokog kvaliteta i izraženije biološke vređnosti, zavise najveće ljudske blagođeti, kao što su normalno raste= nje i razvoj, zdravlje, otpornost, radna i odbrambena sposobnost i vek čoveka.

Vrednost i upotrebljivost hrane u svim njenim oblicima odredjuje se nizom dobro i čvrsto dđefinisanih kriterija kvaliteta i standardima, na osnovu kojih se sve namirnice razvrstavaju uglavnom u tri kvalitetne kategorije ili klaseekstra /najbolja/, prima/I klasa/ i sekunda /druga klasa/. Pri tom se obično strogo uzimaju u obzir sasvim određjene minimalne karakteristike, koJe proizvođi moraju manifestovati da bi se uopšte mogli stavljati u promet kao hrana, namenjena za neposrednu upotrebu, odnosno za prethodnu kulinarsku obradu i konačnu pripremu.

Pored standarda o kvalitetu namirnica, postoje i kriteriji njihove higijenske ispravnosti, koji moraju biti zadovoljeni da bi hrana bila upotrebljiva, da ne ispoljava nikakav' nepovoljan uticaj na ljudsko zdravlje, a naročito da ne buđe nipošto zagadjena fizičkim, hemijskim ili mikrobiološkim agensima, škođijivim za ljudsko fizičko i mentaino zdravlje. Ove dve grupe kriterija moraju se razmatrati i primenjivati gotovo nerazdvojno.

Očigledno je da stanđardi o kvalitetu hrane, i to naročito ovi standardi, imaju izuzetno veliki značaj. Oni vrše mnogobrojne važne funkcije: prinudjavaju sve proizvodjače i prometnike

da tome posvećuju punu pažnju, što mnogo doprinosi da namirnice budu korisne, da zadovoljavaju osnovne fiziološke potrebe ljudskog organizma, na kojima se zasnivaju njegova vitalnost, zdravlje i radna sposobnost; štite interese potrošača, čije je neprikosnoveno, neotudjivo pravo da za svoj

novac đobiju željene namirnice, takve koje će u potpunosti zadovoljavati njihove potrebe oslobadjajući ih svakog rizika od eventualnih morbogenih posledica; olakšavaju promet proizvoda, jer kad se dobro poznaju stanđarđi nije neophodno da se roba vidi da bi se kupila, pošto se,na osnovu standarda unapred znaju sva njena osnovna svojstva, te se promet može vršiti lakše i brše, odnosno jeftinije, uz . korišćenje telefonskih ili telegrafskih narudžbina, što znači i na najvećim odstojanjima; doprinosi se boljem održavanju namirnica, jer se one us=pešnije upakuju i manje su podložne evolutivnim promenama u toku transporta i prodaje, što je naročito došlo

do izražaja kađa su u pitanju voće i povrće, proizvodi od posebnog značaja u trgovini, pogotovu što su Osetljivi, kvarljivi; podsticaj potrošačima da kupuju veće količine nekih proizvoda, naročito voća, groždja i povrća, privučeni i njihovim privlačnim izgledom.

Iz svega toga proizlazi činjenica da široko i uspešno primenjena standarđizacija vrši upravo presudan uticaj ne samo na promet proizvođa, već i na ono što je bitnije i značajnije na uspešno zadovoljenje potreba potrošača, na zaštitu njihovih interesa, na njihovo blagostanje. Zbog toga je očigledno da standardizaciji treba stalno posvećivati najveću moguću pažnju, kao garanciji prosperiteta čitave prehrambene, a naročito voćarsko-vinogradarske privrede.

U vezi sa prethodno izložsnim konstatacijama treba pre svega i posebno istaći da se sve Životne namirnice moraju dobro poznavati. To je prvi preduslov da se mogu podvrgavati precizno definisanim standardima. Isto tako se moraju poznavati i svi činioci kvaliteta namirnica, što je naročito složeno u voćarsko-:-povrtarskoj i vinogradđdarskoj privredi, u kojoj na vrednost proizvo-

Z–m”pm a o Č čČuČuO–u u u GK Lo Ro o o O o 19