JUS standardizacija

da deluju pre svega genetski uslovljene potencije, zatim ekološki uslovi sredine, shvaćeni u najširem smislu, dalje tehnika gajenja /fitotehnika, agrotehnika, pomotehnika i zootehnika) zaštita od bolesti i štetočina, odno= sno parazita; postupci ođ berbe, odno= sno realizacije do upotrebe; vreme od realizacije do korišćenja itd.

Iskustvo jasno pokazuje da se katkad dešava da se prvobitna vrednost proizvođa u toku njihove realizacije, pripreme za tržište i prometa čak i drastično pogoršava, pa katkad postaje i ravna nuli, a namirnice neupotrebljive. Nisu retki slučajevi da se potro= šači mogu, u drastičnim slučajevima pogoršanja namirnica, izlagati čak i riziku u zdravstvenom pogledu. To je najgora mogućnost, jer se životne namirnice mogu od uslova života preobratiti u morbogene činioce, u nešto što je u sukobu s životnim potrebama.

Poznavanje namirnica nije jednostavno, jer se one odlikuju ogromnom raznovrsnošću i mnogobrojnošću činilaca koji na njihovu upotrebnu vrednost mogu delovati. U tom cilju potrebno je pre svega poznavati proizvodna svojstva

i sve karakteristike kvaliteta sortimenta u ratarstvu, povrtarstvu, vino= gradarstvu i voćarstvu. A taj sortiment je pretežno veoma bogat i dinamičan, podložan vrlo čestim i dosta brzim promenama. Da bi se to shvatilo dovoljno je napomenuti da je do danas poznato preko desetak hiljada sorti samo jabuke, a vinove loze koja pripada jednoj jedinoj vrsti Vitis vinifera-još i više. Postoji na hiljade sorti i u većine ostalih vrsta voćaka. Kađa su, pri tom, u pitanju voćke i vinova loza, a unekoliko i povrtarske biljke, treba istaći da se sorte razlikuju najviše po osobinama plodova.

Medjutim, karakteristične osobine us-– lovljene genotipom mogu dolaziti do punog izražaja samo pod optimalnim uslovima sredine, kako zemljišta i klime, tako i reljefa, koji su veoma varijabilni po sortama. I sve mere negovanja i zaštite mogu u tom smislu delovati veoma Osetno.

Svi ti uticaji, uključujući i one vezane za načine realizacije roba, omogućuju ne samo da se upozna prava vrednost roba, kao osnova njihovog razvrstavanja u kategorije kvaliteta, već naročito da se održava njihova neumanjena upotrebna vrednost, što je i najbitnije. S tim u vezi treba posebno istaći da solidna, stalno proširivana i produb=ljivana znanja o ovome moraju imati

ne samo proizvodjači i prometnici, odnosno inspektori i kontrolori, već čak i potrošači, oni krajnji korisnici hrane. Do sada su ova znanja dosta zanemarivali skoro svi, sve kategorije onih koji učestvuju u proizvodnji, prometu i korišćenju namirnica. Svakako je to nedopustivo, jer su, posledice često veoma nepovoljne, naravno Za sve.

Naša osnovna greška u tom pogledu je

u tome što je pri školovanju kadrova

u svim oblastima proizvodnje, prerađei prometa namirnica totalno zanemareno poznavanje bar osnova fiziologije ishrane, zatim patologije i toksikolo=gije namirnica. A to je sve nerazdvojno povezano. To potvrdjuje i sam na= ziv organizacije FAO, koja kao jedna od najznačajnijih medjunarodđnih specijalizovanih agencija obuhvata podjednako i hranu i ishranu, i proizvod=nju namirnica, jer se pošlo sasvim pravilno od postavke da jedno bez dru=gog nije zamislivo ni'održivo.

redovno i dopunsko školovanje (permanentno) u ovoj oblasti je imperativ našeg vremena

Iz navedenih činjenica jasno proizlazi potreba da se re3ovno školovanje, prvenstveno onih koji se bave proizvodnjom, zatim preradom i prometom hrane, uključujući i inspekcijske službe, dđopunjava njihovim doškolovavanjem, odnosno permanetnim obrazovanjem. Ovo predstavlja pravi imperativ našeg vremena, koji se ne sme zanemariti a u protivnom interesi najšire mase potrošača, a u krajnjoj liniji i dobro shvaćeni iriteresi proizvodjača neće biti zaštićeni

i nailaziće se na gotovo nesavladđljive teškoće u prodoru na svetsko tržište i u učvršćivanju pozicija na njemu, Što. upravo naše negativno iskustvo ubedljiVO potvrdjuje.

Proizvodjač mora pre svih drugih DOZnavati sve činioce kvaliteta proizvoda, ali i načine pravilnog postupanja s njima, s posebnim osvrtom na mođerno pakovanje, uspešan transport i čuvanje pod optimalnim uslovima. On isto tako mora besprekorno poznavati stanđardizaciju odnosno sve naše važeće standarde, (za proizvođe, ambalažu i kontejnere). To znanje je njemu neophodno, jer se jeđino na takvom znanju

{0 amr LL Bi rupu lili uk = rumuraii bet UDA = IAA AAA AS a On ay RW AIM