JUS standardizacija

mere koje će obezbeđiti dđa namirnice ispoljavaju najbolji moguć kvalitet.

Medjutim, to važi u istoj meri i za tehnologe, koji moraju besprekorno da poznaju sirovine, da bi ih mogli ođab= rati i dobijati finalne proizvođe od najveće upotrebne vrednosti, koji se mogu uspešno i povoljno plasirati i na domaćem i na stranom tržištu.

Potreba obrazovanja u tom pogledu pos= toji i za sve prometnike. I oni mora= ju znati pravu vrednost i kriterije kvaliteta svih proizvođa, kako bi znali i umeli ne samo da obezbedjuju opr=timalne uslove za uspešno održavanje tih proizvođa, već i da budu u stanju da kupce o tome obaveštavaju, đa na njih vaspitno deluju, đa obogaćuju njihovo znanje i o ovome.Prometnici naročito dobro moraju znati standar= dizaciju.

Ali gotovo više od svih o poljoprivrednim proizvodima i mođernim načinima njihove prerade pakovanja, čuvanja i prometa moraju znati svi organi kon'trole kvaliteta namirnica, na svim nivoima.

Pokazalo se da je naročito za njih neophodno da se stalno školuju, po onoj narođnoj "Čovek se uči dok je živ", čime je potreba permanentnog obrazovanja istaknuta u nas mnogo pre nego što ju je životna praksa imperativno nametnula.

Koliko je to značajno pokazuje i činjenica da se na primer, u V.Britaniji, u kojoj su inače kadrovi i u Ovoj Oblasti veoma školovani, svake godine po dva puta, obavezno, o trošku Ministarstva poljoprivrede i ribarstva, organizuju tzv. "refreshment" kursevi za osvežavanje znanja za sve inspektore i kontrolore. Ovi kursevi se održavaju u proleće i u jesen, tj. u početku jačeg prometa prolećnog razdoblja i jesenje-zimskog. Imaju praktično obeležje. A stručno znanje ovih službi je i inače veoma solidno, zahvaljujući redovnom školovanju i na dobrim osnovama. - |

U tom cilju trebalo bi, pogotovo u jeku reforme nastave na svim nivoima, a naročito na univerzitetskom, podvrći strogoj reviziji nastavne planove

i programe na svim odsecima poljoprivrednih fakulteta, a po potrebi i na tehnološkim fakultetima. Na njima bi trebalo organizovati i stalne kurseve permanentnog obrazovanja, uz angažova=nje iskusnijih inspektora i nastavnika fakulteta iz odgovarajućih predmeta.

Sve to bi trebalo da se stalno upot= punjuje prikladnim emisijama na TV, preko radija i u celokupnoj publicistici, naročito periodičnoj pa i dnevnoj, koja je najmasovnija, najbrža, najdo= stupnija svima. A i celokupno stanov= ništvo mora dosta znati o ovome, jer

je u pitanju vrednost hrane, na kojoj se zasnivaju sve ljudske blagodeti.

Najzad, smatramo da bi inicijativu za sve ovo: trebalo da preuzme Jugosloven= ski zavođ za standđarđizaciju, koji ne= će moći da sa punim uspehom ostvaruje svoju izvanredno korisnu društveno= privrednu funkciju bez pomoći odgova= rajućih proizvodjača, stručnjaka, inspekcijskih službi i prometnika, dak= le učesnika kako u celoj prehrambenoj privređi tako i u racionalnom isko= rišćavanju svih namirnica.

To je istovremeno i garancija za us-– pešnu primenu Zakona o standarđizaciji, koji jedino tako može odgovoriti svojoj svrsi i doprinositi na zapažen način blagostanju najšire mase potro= šača različitih proizvodnih dobara.

Iz svega izloženog očigledno je đa su potrebe za sistematskim školovanjem kadrova u oblasti standardizacije i prometa, odnosno iskorišćavanja svih prehrambenih proizvođa zaista imperativne. Zato se moraju preduzimati i konkretne mere da se u toj oblasti postave solidne osnove, u skladu s našim potrebama' i moqućnostima u oblasti proizvodnje i iskorišćavanja hrane, kao bitnog preduslova svakog na= pretka i blagostanja.

–_--—----—-—–1|- IJ —_---- ____________ ___ ___ _____ __—

122