JUS standardizacija
6) Sistem unificira različite koncepcije u industrijskoj i trgovinskoj praksi koje postoje u industrijskim centrima elektronskih komponenata širom sveta, i VOdi računa o velikim razlikama u zakono=davstvu raznih zemalja.
Zbog ovih razloga i zbog svog karaktera, ko-
ima svetske razmere, Sistem je postav-
n na potpuno nOVeE OSnOVE.
i. · D
e
povezanost sistema sa međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC)
tem je povezan sa Medjunarodnom elekehničkom komisijom IEC na tri nivoa.
Prvo, na nivou Saveta. Sistem radi u skla-
| OC Me ar O [77] Bi |:
O
< (O
Organizacije. Rezultat prethodnog je da su zvanični jezici Sistema isti kao i u IEC-u: engleski, francuski i
u Savet IEC-a ,u kojem učestvuju 42 nacionalna komiteta,redovno prima izveštaje o Sistemu i u njegovoj nadležnosti Je usvajanje svih odluka koje se odnose na osnovnu politiku Sistema.
Drugo, na _nivogu stručnih komiteta. U osnovi Sistema leži korišćenje IEC standarda koje, na uobičajen način, pripremaju odgovarajući tehnički komiteti IEC-a a Komitet za upravljanje atestiranjem (Certification Management Committee) ih formalno usvaja u Jkviru Sistema. Jasno Je da ovako postavljena organizacija zahteva tesnu saradnju sa tehničkim komitetima i u tom cilju je prihvaćen postupak direktnog komuniciranja sa njima. Ovo je posebno važno zbog toga Što su 42 nacionalna komiteta članovi tehničkih komiteta, dok samo polovina od njih učestvuje za sada u Sistemu. Činjenica da ovu saradnju nisu odbili tehnički komiteti, pokazuje da postoji opšti duh saradnje koJi ohrabruje.
Treće, na_ nivou sekretarijata. Osoblje Centralnog biroa IEC u Ženevi, obavlja centrale administrativne poslove. Ovo je važno
z više razloga a ne samo zbog toga što isi biro obavlja administrativne poslove za avet i tehničke komitete IEC-a.
Iz ovoga što je do sada izneto može se shvatiti da je Sistem stvarno u okviru IEC-a
iz jakih praktičnih razloga,a ne samo zbog imena. Nije potrebno posebno naglašavati da Jedinstvenost Sistema treba da bude na niou dobrog imena TIEC-a.
ko može postati član sistema u okviru IEC-a sistem je otvoren za sve zemlje članice
IEC-a u kojima su ustanovljene Nacionalne ovlašćene institucije (National Authorized
Institutions) i Nacionalne institucije za standardizaciju (National Standards Organizations), a koje se saglase da:
– obavljaju i primenjuju pravila Sistema u svojoj zemlji;
- priznaju bez diskriminacije uverenje o kvalitetu proizvodjača, uključujući njihove laboratorije za ispitivanja, neutralne isporučioce i neutralne ispitne laboratorije, kvalifikacione ocene komponenata i važnost kontrole usaglašenosti kvaliteta komponenata koje se vrše u drugim zemljama članicama Sistema;
– prihvate izvesne finansijske obaveze koJe omogućuju da Sistem, na medjunarodnom nivou, posluje sa samofinansiranjem i bez zarade.
Napomena: U toku je razmatranje slučajeva kada se proizvodjači, koji žele da postanu članovi Sistema, nalaze u zemljama koje su:
1) članice IEC-a ali ne i Sistema, 2) nisu uopšte članice |IEC-a.
struktura komiteta u okviru sistema
međunarodni nivo
va medjunarodna organizacija radi pod nadzorom IEC Saveta, i sastoji se od Komiteta za upravljanje atestiranjem CMC (Certifi-
“cation Management Committee) koji ima ruko-
vodeću ulogu u Sistemu i njegovog Nadzornog koordinacionog komiteta ICC (Inspektorate Coordđination Committee) koji je nadležan za priznavanje nacionalnih organizacija za nadzor i kontrolu (National Supervizing Inspectorates) koja se odnosi na procenjivanje kvaliteta i atestiranje.
Do sada su sledeće zemlje postale članice Komiteta za upravljanje atestiranjem (CMC): Kanada, SAD, Irska, Velika Britanija, Holanđija, Belgija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Italija, Norveška, Švedska, Danska, SSSR, Poljska, Madjarska, Izrael, Japan i Australija.
Predsednik Komiteta za upravljanje sistemom atestiranja je sada A.G. Manson (Velika Britanija). Koordinacioni komitet (ICC) za nadzor, najverovatnije neće biti oformljen pre sredine 1979. godine dok se prvo ne sprovede prvi krug glasanja za kandidovane Nacionalne organizacije za nadzor i kontrolu. DO sada su sledeće zemlje podnele prijave za priznavanje nacionalnih nadzornih inspektorata:
– Australija
-– Belgija
-– Danska (i u ime Norveške i Švedske) -– Francuska
- Nemačka
– Irska
-– Izrael