JUS standardizacija

Rad na unapređenju standardizovanih metoda i odgovarajućih termometara doveo je do pojave čitavog niza specifičnih varijanti osnovnog tipa, tako da se relativno davno pojavila potreba da se ova oblast sistematizuje. Danas se najkompletnija dokumentacija iz te oblasti nalazi u okviru ASTM, IP i DIN?” standarda. U okviru međunarodne standardizacije za sada su sistematizovani samo nizovi termometara visoke tačnosti i postavljeni osnovni principi označavanja veličinom podeljka na skali i granicama opsega merenja.

U Jugoslaviji je, na osnovu najpovoljnijih odredaba i podataka pomenutih inostranih standarda, donet jugoslovenski standard JUS B.E4.359 — LaDoratorijsko posuđe i pribor od stakla. Stakleni termometri punjeni tečnošću, za specijalne namene.

Ovaj članak ima za cilj da proširi tumačenje materije standarda JUS B.E4.359 u onim pravcima koji, po prirodi i nameni standarda, nisu mogli biti uvršćeni u tekst jednog podzakonskog akta, ali koji su za praktičnu upotrebu od bitne važnosti. To su, pre svega, principi i konstrukciona rešenja, svojstva i uslovi za reprodukovanje rezultata, prednosti i nedostaci, provera ispravnosti i, na kraju, uporedni pregled oznaka termometara uzimajući za osnovu označavanje prema standardu JUS B.E4.359. Uslovi koje termometri, kao merila u javnom saobraćaju, moraju da ispunjavaju i pregled merila utvrđeni su odgovarajućim metrološkim uslovima i uputstvima u skladu sa Zakonom o mernim jedinicama i merilima (,,Službeni list SFRJ“ br. 3/84).

Principi, materijali i osobenosti konstrukcije

Stakleni termometar punjen tečnošću sastoji se od staklenog rezervoara tankih zidova, spojenog sa staklenom kapilarnom cevi zatopljenom na suprotnom kraju, pri čemu su rezervoar i deo kapilare ispuneni tečnošću, a preostali deo prostora parama tečnosti ili smešom para tečnosti i inertnog gasa. Uz kapilaru je nepomično spojena skala sa podelom u jedinicama temperature, tako podešena da se vrh tečnog stuba poklapa sa temperaturom tečnosti u rezervoaru termometra.

Termometri su instrumenti za merenje temperature koji se mogu proizvoditi u velikom asortimanu mernog opsega, osetljivosti i tačnosti. Oni su jednostavni za upotrebu, postojani u pogledu kalibracije, jer se pomeraji u pokazivanju lako utvrđuju i koriguju, nisu osobito skupi i svako se oštećenje, osim usled pregrevanja, otkriva odmah. Nedostaci ovih instrumenata su krhkost, nedovoljna pouzdanost u višim opsezima temperature, i nepogodnost za daljinsko očitavanje.

PL ASTIMIJ = American Society for Testing and Materials IP — The Institute of Petroleum DIN — Deutsches Institut fur Normung e. V.

256

Princip rada staklenih termometara punjenih tečnošću zasniva se na zapreminskom koeficijentu širenja tečnosti, koji je veći od zapreminskog koeficijenta širenja stakla od koga je načinjen rezervoar termometra. Kao posledica toga, svaka promena temperature prouzrokuje odgovarajuću promenu zapremine tečnosti u rezervoaru i samog rezervoara (koje su različite), što se očituje u promeni položaja vrha stuba termometarske tečnosti u Kkapilari. Svrha kapilare je i zapravo u tome da tu relativnu promenu zapremine učini vidljivom i merljivom na jednostavan način i u željenoj srazmeri.

Kapilara spojena za rezervoar može biti debelih zidova i na nju se može naneti podela skale, u kom slučaju govorimo o štapnim termometrima. Ovi tipovi termometara su iz mnogih razloga zastupljeniji u upotrebi u standardizovanim metodama ispitivanja. U alternativnoj konstrukciji kapilara je tankozida i uz nju je spojena skala. Kapilara i skala su zatvorene u omotač spojen sa rezervoarom termometra, i tada govorimo o termometrima sa zaštićenom skalom.

Prilikom merenja temperature delovi termometra mogu

· biti izloženi različitim temperaturama, i u tom slučaju

razlikujemo tri slučaja upotrebe, koji uslovljavaju i odgovarajuće postupke etalonovanja: delimično uranjanje, potpuno uranjanje i potapanje (sl. 1).

1 — delimično uranjanje, 2 — potpuno uranjanje, 3 — potapanje

Slika 1 — Mogući slučajevi upotrebe i etalonovanja

Standardizacija 1984./br. 9—10