Južna Srbija — Vardarska Banovina

134

бу за очување своје националности и своје слободе.

Пред крај 12 века велики српски жупан Стеван Немања, предузима ослобођење Југа. Он је ослободио Прилеп, Скопље, Горњи и Доњи Полог, па и читаво Косово.

За време Стевана Првовенчаног Скопље је опет било у српској власти, док није за време краља Милутина (1284) цела Јужна Србија дошла у састав српске државе. Од тада она остаје српска све до доласка Турака.

Ва време цара Душана Скопље постаје престоница наше државе. После његове смрти настаје тешко стање, борба великаша о власт, док се није јавило цепање државе и њено пропадање. Тако су 6 јануара 1392 год. Турци освојили Душаново Скопље. Падом Скопља постепено престаје наша власт у Јужној Србији. После погибије Краљевића Марка и Константина Дејановића, и падом Охрида, Турци постају господари Јужне Србије.

За владавине Турака јављају се код народа Јужне Србије покрети за ослобођење. Борбеност и ослободилачка тежња не напуштају наш народ. Те тежње дошле су до изражаја у народним устанцима и националним покретима. Народ Јужне Србије у народу Србије гледао је увек и своје борце за ослобођење. Карађорђев устанак радосно је поздрављен. Многи из ових крајева ступају у устаничке редове, од којих се неки нарочито истичу као што су: Чолак Анта из Призрена, Цинцар Јанко из Охрида и други.