Južna Srbija — Vardarska Banovina

135

Кроз четнички покрет, пре ослобођења, јасно се испољила национална свест народа Јужне Србије. Жилавост његове жеље за слободом иде све до 1912 године када је војска браће са севера донела ослобођење.

Становништво Јужне Србије чине Срби православне, а има и један број муслиманске вере. Има Срба који се називају Турцима или Арнаутима иако не знају ни турски ни арнаутски. То су потурчени или поарнаућени Срби. Поред Срба у Јужној Србији има Турака и Арнаута. То су Муслимани, иначе наша браћа друге вере, који говоре наш језик, имају исте или сличне обичаје, воле земљу и Краља. Правих Турака (Јурука, Коњара) има у мањем броју расејаних по Јужној Србији, а нарочито на југоистоку Овчег Поља. Око Битоља има Цинцара православне вере. По већим местима има Јевреја. У мањем броју има Арнаута католичке вере.

Народ Јужне Србије је врло скроман, побожан, поштен и вредан. Живи у слози и воли задружни живот. Код њега влада међусобно поштовање и поштовање старијих. Дугогодишњи живот под Турцима научио га је да склања имовину и да много не говори. Због тога живи доста повучено. Иначе народ је весео, добар играч, а има врло лепе песме.

Лепо је јужносрбијанско коло. Раније су играли посебно мушкарци, а посебно женскиње. Данас се то већ губи. Игра се често уз песму.

Јужносрбијанска песма је чувена. У Јужној Србији певају сви: стари и млади, богати