Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ПУНА СТАРА СРБИЈА 815

свакога који им се год по чем није свидео. Апелате није било, нити је смело бити, нити је могло бити. Позитивно се зна да је пре осамдесет година некакав буљукбаша Садик-барјакшар посекао неколико. младих људи евојом руком само 'со тога што су били лепши и крупнији од њега.) А случајеви да је ко гд хришћана главу изгубио због какве своје лепе хаљине, због коња или вола, нису ретки. Читаве су породице сатиране због какве лепе девојке или младе жене. У томе нису боље пролазила ни господарска села јер ни господари села и чифлика нису бранили да се хришћанске девојке и жене испод мужева одводе и помутамедањују.

Такво тешко стање по хришћане било је мало промењено на боље откако је био управу над пашалуком предузео скопљански господар Авзи-паша. Али харачлије и овога паше биле су чувене са тешких зулума у овој области.=! У време овога паше најтежи живот за хришћане био је у селима у која су почели продирати Арнаути.

Нешто лакши поминл'к настаје у овој области од педесетих година прошлога века на овамо. У то је време хришћански елеменат п у овој области добио свога милеш-башу који га је представљао п колико толико штитио код власти. А то је откако су представници хришћана — митрополити и њихови заступници у епархији (пашалуку) — добили више права и удела у административној управи, у цркви и вери.

И у овој су се области осетиле реформе уведене према Танзимат-и-хаприје-у. Хришћани бу тада добили и неку врету самоуправе. Почели су бирати себи

#0 То нам лепо казују и песме Девет Бојковчиња и Стојан Делија које ми у овом одељку саопштавамо, а факт је да су Турци чак 1881 године отерали у затвор и тамо обесили Тодора Вукаштновића из Куманова само 500P његове мушке лепоте и неустрашивости од Турака. До скора су Орби баш у овој ооласти често крили под марамама своје лепе бркове па и само лице.

# Јусуф-арачија дошао у село Младо Нагорчино и ту од сеоскога попа тражио да му овај доведе ћерку да га служи ракијом. Овештеник склони ћерку а сам оде чак у Скопље и жали се на то Авапи-пиши. Паша одмах позове свога харачлију у Скопље п, како је овај био бесан нареди да се постави стража при улаву у конакида се арачлија ухвати и обеси.