Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

324 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

врло ретко скупљају сви кућани већ једе како ко

стигне а у пољу еви једу од једном. У већем делу ове области главни је оброк вечера; за то се пи каже: „ручак л«к, а вечера богата.“

Кад су на раду, после ручка се одмарају по пола,

а кад се не хита и по читав сат; онда сеи прилегне. После вечере се одмах леже. Разговарало се што се имало пре вечере. Пре вечере и иду један другоме на разговор; после вечере у редовним приликама никако. То је тако п од страха од Турака, Свако се затвара чим посвршава посла напоље и пусти псе да оде да се ко не примакне дворишту или учини какву штету.

Свет се у овој области врло слабо храни. Најооље се хране и, релативно, доста добро, становници Овчега Поља и Арнаути. Главна је храна у области хлеб и поврће. Хлеб семеси највише одпројпна пражена брашна п то махом кисео. Само су погаче без квасца и оне су највише од белога орашна. Пројин кисео хле-

бац зове се мумурузница а пресан — короманка.

Овај се последњи свуда ређе меси. Хлебови се месе велики и пеку се по један у ирепњи под вршњиком; у гдекојем селу има и пекарница. Погаче се пеку у супрашки па се после стружу острушком. Зими се свет храни боље но лети. Лети главна је храна лук и оца и поврће: тштавињаћк (на Овчем Пољу шттаве.љ), коприва, вршкавац, једна врста зеља, и кувано зелено воће: „чорба от: сливе џ од шлапавињак,“ од коприве и др.

Зими се од биља једе кисео купус (зеље) и праз (празилук). Паприка се подједнако доста једе и зими п лети. Осем биљем, свет се храни и длагошом: сиром и млеком и мукеницом по џурдом. Cup се доста једе, а млеко не толико. Кисело се млеко једе лети. Највише се једе мукеница и урда. А слатко се млеко врло мало једе; оно се и деци слабо даје; оно се даје болеснику.

Месо се једе више зими но лети. Зими се једе суво — сушено — на диму и то свињеко и козје.