Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)
Ели
сељана
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 325
Говеђина се готово никако не једе. Три четири пута свега преко лета коље се јагње и једе јагњеће месо и то: о Ђурђеву-дану, о Духовима, о сеоској прослави и још којега дана. Има сиромаха који ако узмогну да само једанпут преко целе године закољу јагње; јагње се не коље и не једе до Ђурђева дана. У опште више
об једе живина но сточно месо.
Маст се мало једе у овој области и то колико се и једе једе се зими; иначе се једе све масло. И зеј-
тин се мало једе с тога што се купује у чаршији.
Доста се једе мед и то гб, али га не смеју лети јести.
Зими се кува кукуруз, а лети у пољу пи с јесени бундеве, и то се једе и с хлебом.
Сви се црквени пости строго посте и онда се једе поврће: гра, бакла (606), лећа (сочиво) п разно друго биље, скроб од пројина брашна итд. У кућама средњега стања, где само има, за пост се за хлеб меље чисто бралпно ; обично се помеша осатка и раж и смеље се за хлеб за време поста.
Главна су јела с месом: Вариво, од кисела купуса са свињским а кад-кад и козјим сувим месом. Наслаже се ред меса ред купуса и кува
'се „намстијо.“ Запршка се не прави за ово јело;
Гра с месом, с пастрмом, и то им је омиљено јело, као и с купусом;
Јанија — у другим странама звани пилећи паприкаш. Јахнија се прави од пилетине и од јагњетине и овчетине ;
Червти, обари се пилетина па се онда уваља у јаја и брашно, па се пржи на маслу. Кад се довољно испржи (испече) у тигању, метне се у чинију па се онда прави запршка од масла и брашна и њоме се прелије месо у чинији. За тим се направи зачин од бела лука и масла и тиме се опет мало прелије све то у чинији.
Ово св јело прави највише на Овчем Пољу; у другим крајевима области прави се само по богатим кућама;
На-шепсију, обари се месо па се метне на пиринач у тепсију и пече се под вршњиком. На Овчем Пољу место пиринча једе се и бонеџр. Бонгур се прави од пшеничних зрна; покисне се пробрана пшеница и држи се у води док јој се љуска пе одвоји од леба пи отпадне па се онда осуши зрпо према сунцу и употребљује се место пиринча.