Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

3392 ji ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

оца. Има случајева да се татко означава и називом: бата п балако. Адјектив: шаликов-а-0, тпалппетов-а-0 ;

Мајка, мама, мајчица, мамлеца = означава матер. Адјектив: мајкина, мамина ;

Син, синак, синче — означава само мушко дете — сина. Адјектив: синов, синовљи, синков:;

Ћерка; ћерке, ћера, ћерчица, перица — означава ћерку. Адјектив: ћеркин ћерин,

Брат, браћа, братиче, брашчики — означавају мушку и женску децу братову. Од рођене браће су први братучеди, а од браће од стричева или ујака или тетке други братучеди. Женска се деца зову оратаница п братанице ;

Сестра, сестре, сестрица, сестрешина. Алјектив: се. сшрин, Млађе сестре и браћа зову старије сестре: дада, дака, дадица, дадиче, дате;

Сестарић — сестрића, сестрична — сестричне — означава сестрину децу мушку и женску;

Браттучеди први — означава браћу од рођених стричева, ујака и тетака;

Братучеди други — означава браћу од стричева, ујака и тетака у другом степену; рачунају се и трећи братучеди,

Чича, чичица, чичко, чименце —- означава стрица у првом другом и трећем, односно седмом степену сродства. У хосану-у има: стрико. Адјектив: чичимн, чичков, стриков;

Стринка, стринке — означава жену стричеву. Стрина се често зове п нана;

Вујко, џјко, ујче, вујче, — означава брата материна. Адјектив: /јков, вујков, ујчин, вујчин;

Вујна, ујна. ујниче, вујниче, —- означава жену ујакову;

Тешка, тетњкица, тешкиче, означава, очеву пи материну сестру. Адјектив: шешкин, теткичин ;

Тетин, тастинче, означава мужа теткиног. Адјектив: тетинов, таетинков ;

Унук, унуче, унука. унучица п парфунук, параунуче, означава према деди синовљева сина и ћерку; унуци и унуке. параунук, параунуче, пцараунука пи чукунунуче, чукунунука означавају исто сродство са по једним степеном више. Они се зову у множини: параунуци, параунуке, чукун-унуке, чукун-унуци ;

Оћиа, оћу — означава очуа у другим крајевима Орпских Земаља;

Маћаја, маћава — означава маћију у другим крајевима Српских Земаља;

Пајсторак, пајсторче, пајсторкиња, пајсторци п пајсаорке — означавају децу коју је жена довела мужу од првога или другога свога мужа или ону коју је она затекла кад се удала за мужа, од његове прве деце. За последњу се децу каже затечени; а за ону прву доведени. Према овој

|