Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 888

деци она која се од њихове матере, односно друге жене, роде зову се природени ;

Посињеник, посињеница означава усињену децу;

зет, зетче, зетови, означавају ћеркина п сестрина мужа:

Снава, снаа, снавица, снамца, снашка означава синовљеву и братову жену. Синовљева се жена зове по имену а. братова сналика ;

Снаје, жене браће једна другој су јешрве и зову се међу собом: сејке, сестрице (Овче Поље). Уосану: сејко, и сејке;

„Девер, деверче, деверџ — означава мужевљева брата. Снаје зову девере: бато, брате. Као и другде, девером се зове трећи часник при венчању. Тај се девер за разлику од мужевља брата зове ручни девер. Тако се говори кад се хоће да покаже разлика измећу мужевља брата и девера при венчању;

У'лва, лвица, 3'лвиме, 3'лве, — означава сестру мужевљеву. Онаја зове заову сестрица а ова снају снашка. Бра-

тову жену зову заове и девери и невесшом — невеста; Шура — шуре и шурњаја — шурњаје означава брата супругину и његову жену; 2

Балд за, бал зе, означава у другим крајевима, свастику;

Балд'зичић, балд'зичики, балдзична, балд'зичне, означава што у другим крајевима свастичића п свастичицу, свастаимитће ;

Свата, свалаови, свалиме, сволимики, свађа, сваћка, сваћиме, сваћичики, — означавају што у другим крајевима тријашеље, снајине (невестине) и зетове родитеље, браћу и сестре и друге сроднике;

Кум, кумови, кума, куме, куче, куммчики, кумичка, кјјмичке — означавају онога који коме кумује. Разликује се крешени мо венчани кум. Адјектив: кумов, кумин;

Кумашин, кумашмни, кумтица, кумтице, жулаишнме, куоаиринчики, кумалиинка, кумалштнке, означавају оне којима се кумује. Адјектив: кумашинов, кумичит;

Старејко, старејковица, старејковт, саарејковци, ста= рејковичка, сшарејковчики = означавају што у другим крајевима старог свата и његове кућане. Старојко и младожења

зову се међу собом: побритимти. Ако су вршњакиње, жене им се зову по имену.

Е. Говор

Још у почетку овога одељка рекли смо да Кумановека Област по језику свога хришћанскога становништва улази у границе шире Косовеко-моравске-